Recenzije:
Dragoljub Žarković:
Ključno pitanje globalne svetske politike i preraspodele moći glasi: ako
se Sovjetski Savez raspao relativno mirno i kontrolisano, da li je sada
ovo što nastaje u granicama otiska šape “velikog medveda” kontrolisano i da li će biti mirno?
Sa strašću nekog kolekcionara, Boris Varga prikuplja kamenčiće za
sklapanje mozaika koji bi mogao da odgonetne zagonetku.
Čitaocu, ne samo ekspertima, najiskrenije preporučujem ovu knjigu u
kojoj nas nema samo ako smo nevični čitanju.
Seška Stanojlović:
Knjiga “Putin i baršunasta gerila” novinara i publiciste Borisa Varge vremenski prati drugi mandat ruskog predsednika Vladimira Putina, a geografski, ogromna prostranstva između Evrope i granice sa Kinom na azijskom kontinentu. Burna zbivanja u ovom delu sveta u razdoblju o kome svedoči ova, više nego dokumentarna knjiga, markiraju novo globolno prestrojavanje u međunarodnim odnosima koje će oblikovati svetski poredak u godinama koje dolaze.
Ono što je početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je pao Berlinski zid, Sovjetski Savez se raspao, a hladni rat završio, izgledalo jednostavno, pokazuje se mnogo kompleksnijim, komplikovanijim i neizvesnijim. Izoštreni profesionalni osećaj i smisao za analizu, opredelili su Borisa Vargu da se u pravom trenutku okrene tom prostoru u kontekstu promene koja se u međuvremenu odigrala i u Kremlju. U tom smislu on je jedan od najekskluzivnijih autora na domaćoj medijskoj i publicističkoj sceni, što dodatno opravdava napor autora da višegodišnji novinarski angažman (tekstovi su najvećim delom objavljeni u “Vremenu”) uobliči u knjigu, zanimljivog i provokativnog sadržaja.
Nakon što je sanirao efekte i posledice kontroverzne Jeljcinove vladavine u Rusiji, vraćajući je u tradicionalno, autoritarno kremaljsko okrilje, Putin je i na međunarodnoj sceni naglašeno počeo da ističe svoju, ne samo retoričku različitost, u odnosu na oba svoja prethodnika (i Gorbačova i Jeljcina).
Vraćajući Rusiju na međunarodnu scenu, Putina je, možda i logično, put vodio preko “bliskog inostranstva”, bivših republika Sovjeskog Saveza. Smeštene na centralnoazijskom prostoru (sa izuzetkom Ukrajine i Belorusije), sa Kaspijskim basenom kao geostrateškim središtem novoformirane države, su se, nakon viševekovne ruske dominacije odjednom našle slobodne i istovremeno – nesigurne i nezaštićene. Sa nepostojećim državnopolitičkim kontinuitetom – ruska dominacija, carska i sovjetska, trajala je više od dva stoleća – razdrobljenim identitetom, zagubljenom sopstvenom tradicijom, nacije i etničke zajednice, su i u novonastaloj situaciji ostale politički zamrznute. Sigurnost su garantovali poznati lideri, bivši sovjetski apartčici, njihova organizacija i struktura vladavine, oslonjena na tajne službe zaostale iz sovjetskih vremena..
Led je naglo počeo da se topi u decembru 2003. godine, kada se sa ružom u ruci na centralnom trgu u Tbilisiju, pojavio Mihail Salikašvili, proglašavajući pobedu nad Eduardom Ševedanadzeom, bivšim svojetskim ministrom spoljnih poslova, koji je, optužen za izbornu krađu, masovnim protestima građana Gruzije, bio prinuđen da odstupi. Onda je, godinu dana kasnije, u decembru 2004, “narandžasta revolucija” u Kijevu odnela Leonida Kučmu, a u proleće 2005, iz Kirgistana, u Moskvu je tzv. revolucija tulipana oterala Askara Akajeva.
Mirni prevrati za koje se, s razlogom veruje da su bili inspirisani i potpomagani sa Zapada, tu su tada i zaustavljeni. Umesto smene vlasti, u Uzbekistanu, u Andižanu je došlo do krvavog obračuna sa demonstrantima, u Ukrajini, porođajne muke demokratije prete i fizičkim raspadom zemlje, u Kazahstanu, Nursultan Nazarbajev zaokružuje drugu deceniju na vlasti, a ako nekome i bude predavao vlast, biće to njegova najstarija kćer Dariga. Jednom reci, “baršunastoj gerili” i putujućim revolucijama, Putin je uzvratio uspešnom “kontrarevolucijom”.
Sjedinjene Američke Države su do jula 2005, politički i finansijski podržavale razvoj demokratije i “šarenih revolucija” u postsovjetskim republikama. U drugoj polovini 2005. godine Rusija je organizovala, prve u istoriji vojne manevre sa Kinom, potpisala ugovor o izvozu gasa sa Nemačkom i rešila da podigne cenu gasa, što je revolucionarno raspoložene lidere bivših sovjetskih republika ponovo vratilo u naručje “majke Rusije”. U samo dve rečenice, u jednom od tekstova, Boris Varga kondenzuje suštinu oko koje se plete ceo lavirint zamršenih odnosa, strategija i taktika koje se prelamaju na prostoru omeđenom Evropom, Rusijom i azijskim silama u usponu, Kinom i Indijom i, nepredvidivim Iranom. Nekadašnjim “putem svile” sada teku nafta i gas. Aktuelna magistrala, znatno prostranija od prethodne, idealni je teren za globalno nadmetanje moći, jer ga prirodni rasursi i ekonomski potencijal čine gotovo geostrateškim centrom sveta. Šangajska organizacija za saradnju koju čine Kina, Rusija i centralnoazijske postsovjetske republike profiliše se sve više kao protivteža NATO-u i njegovom izazivanju Rusije sa privlačenjem u svoj tabor Ukrajine i Gruzije.
Velika globalna utakmica je već u toku. Njenu dinamiku, osim svega već spomenutog, određivaće i aktuelno previranje u islamskom svetu, narasli radikalizam i težnja za širenjem u centralnoazijskom basenu, koga smatra svojim prirodnim okruženjem. Ako se svet približava onome što je Hantington svojevremeno nazvao “sukobom civilizacija”, a brojni se analitičari sve češće vraćaju i terminu i njegovom autoru, i to će se pokazati upravo ovde.
U procepu između različitih geostrateških interesa i ambicija odvija se društvena tranzicija unutar državnih graniica od Ukrajine i Gruzije do Kazahstana, Azerbejdžana, Uzbekistana, Turkmenistana… Taj proces koji se izvan srednjeevropskih granica pokazao znatno delikatnijim i slojevitijim nago što se očekivalo pre petnaestak godina, ide krivudavim putem sa usponima i padovima, kontroverznim i neočekivanim obrtima, ponekad izuzetno dramatično i bolno.
Autor Boris Varga, punoćom teksta, obiljem informacija, razumevanjem za ubrzane tokove istorije i prepreke na koje nailaze, kao da podiže zavesu iza koje se krije jedan daleki, nepoznati svet, neodoljivo privlačne snage. Za putovanje ovim prostranstvom, koje je stolećima bilo na periferiji istorije, a sada se primiče njenom središtu, sa svim aktuelnim izazovima koji pred njim stoje boljeg vodiča od knjige “Putin i bašunasta gerila” u domaćoj ponudi, za sada nema.
