N1: Jos dugo na dve stolice (VIDEO VARGA)

13.06.2017, N1

 

Djukic i Varga: Srbija ce jos dugo sedeti na dve stolice

 

Source: http://rs.n1info.com/a275811/Vesti/Vesti/Djukic-i-Varga-Srbija-ce-jos-dugo-sedeti-na-dve-stolice.html

 

Politika sedenja Srbije na dve stolice održaće se sve dok Beograd, u procesu evrointegracija ne stigne do poglavlja koja se tiču spoljne politike, a to može potrajati veoma dugo, poručili su Srećko Đukić i Boris Varga, gostujući u Danu uživo televizije N1.

Iako ide ka Briselu, to Srbiju, prema rečima njenih zvaničnika, ne sprečava da održava dobre odnose sa Rusijom. Međutim, da li je baš tako i da li će na putu evriontegracija i to pitanje u jednom trenutku biti otvoreno – bila je tema današnje konferencije “Spoljna politika Srbije – između Brisela i Moskve” o kojoj su u Danu uživo TV N1, govorili učesnici konferencije – novinar i analitičar Boris Varga i diplomata Srećko Đukić.

Đukić očekuje da se politika sedenja Srbije na dve stolice, sve dok se u proces evrointegracija ne uđe u poglavlja u kojima će Beograd morati da usaglašava spoljnu politiku sa Briselom, kada će na udar doći i neki odnosi koji se tiču Rusije, ali i drugih zemalja.

Ističe da ni Brisel u ovom trenutku ne može Srbiji da ponudi brži hod ka EU, a narušiti odnose sa Rusijom ili Kinom, u ovom trenutku bi, prema njegovim rečima, bilo samo na štetu Srbije.

srećko đukićIzvor: N1

Ipak, Đukić dodaje i da odnosi Srbije sa Rusijom ne idu onim tempom kojim bi trbalo da idu, te da neke članice EU imaju razvijenije odnose sa Moskvom od Beograda. Primra radi, tokom razgovora nemačke kancelarka Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina u Sočiju, rečeno je da je robna razmena te dve zemlje porasla za 20 odsto, robna razmena Italije i Rusije porasla je za 20 odsto, dok je zabeležen i rast u razmeni Rusije i Francuske.

“Nijedna firma sa Zapada nije napustila rusko tržište”, podseća Đukić i ističe da cenu narušenih političkih odnosa Zapda i Moskve plaćaju upravo male zemlje, poput Srbije.

Kada je reč o “Berlinu plus”, nemačkom planu za Zapadni Balkan, Đukić je podsetio da u vezi sa tim postoji još dosta nepoznanica i da, iako bi svi želeli da taj plan uspe, postoji opravdani strah da neće uspeti. Postavljeni su, kako kaže, široki ciljevi od zapošljavanja mladih do izgardnje infrastrukture, a pritom se ne zna da li će biti ponuđena bespovratna sredstva ili zajmovi sa dugim periodom otplate.

Kada bi npr. U svakoj balkanskoj zemlji EU izgradila po 100 km autoputa, to je već veliki novac, kaže Đukić i pita se gde bi ga Evropa danas našla.

Varga: Potreban nadzor EU, balkanski lideri ne mogu sami

boris vargaIzvor: N1

Novinar i analitičar Boris Varga takođe je ocenio, da imajući u vidu klimu EU, politika sedenja Srbije na dve stolice može da potraje jako dugo. Konstatuje da se “Berlin plus” nudi kao nekakva alternativa Zapadnom Balkanu, kao i da je tu proširenje NATO čemu se Rusija snažno protivi.

Zapadni Balkan je, prema njegovim rečima, danas prepušten novoj – nemačko-francuskoj Evropi – i mnogo se očekuje od “Berlina plus” budući da se pokazalo da pomirenje posle 90-ih godina i haški procesi nisu dali željene rezultate. “Ako pomirenje nije dalo rezultate, možda bi pragmatično to učinili infrastruktura i biznis. Trebalo bi sačekati, ako bude dobre volje, onda će to i da se uradi”, očekuje on.

Varga smatra da je dobro što se barem govori o Balkanu kao o sferi interesa Zapda, i smatra da je važno da Brisel bude supervizor tog procesa, jer su lideri Zapdnog Balkana, prema njegovim rečima, pokazali da sami to ne mogu.

Takođe strahuje da dok se na završi novo oblikovanje EU, i dok ona ne reši svoje probleme, Balkan neće biti veoma ozbiljna tema u Briselu.

Izvor: N1info

 

 

 

DANAS: Izmedju Brisela i Moskve

13.06.2017, FoNet

 

Minic: Srbija nije usvojila strategiju i ciljeve spoljne politike

 

Source: https://www.danas.rs/politika/minic-srbija-nije-usvojila-strategiju-i-ciljeve-spoljne-politike/#sthash.ml0X8Ql8.dpuf

 

Srbija nije formalno, u Skupštini Srbije, usvojila strategiju i ciljeve spoljne politike vidi se da su odnosi u regionu i napredak u procesu evropskih integracija nesporni prioriteti, ali i unapređenje odnosa sa Rusijom, ocenila je predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

 

Minić je, na konferenciji „Spoljna politika Srbije – između Brisela i Moskve?“, navela da će u novembru Evropski pokret obeležiti 25 godina rada i da je danas jasno da postoji politički konsenzus oko članstva Srbije u Evropskoj uniji (EU), ali izgleda ne i društveni.

Prema njenim rečima, spoljna politika Srbije razvija i unapređuje odnose i sa Turskom i Kinom, ali u percepciji građana čini se da Rusija ima jači uticaj nego saradnja sa EU i zemljama regiona.

Minić je rekla da su u istom danu u Belorusiji počele zajedničke vojne vežbe sa Rusijom i Srbijom, odnosno na jugu Srbije vežbe Vojske Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

Vladavina prava i ekonomski prosperitet su oblasti u kojima EU ima primat u Srbiji, rekla je ona i navela da Unija svoju vidljivost u regionu pokušava da ojača kroz Berlinski proces, odnosno sada kroz paket „Berlin plus“.

Ursula Koh-Laugvic, direktorka Regionalne kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“, rekla je da je cilj konferencije da se odgovori na pitanja kako EU gleda na odnose i saradnju Srbije i Rusije, odnosno kako će Rusija gledati na budužće članstvo Srbije u Uniji.

Politikolog i novinar Boris Varga rekao je da se odnosi Srbije i Rusije u novijoj istoriji mogu posmatrati kroz tri faze – za vreme Slobodana Miloševića, od 2000. godine do razdruživanja sa Crnom Gorom i Kosovom, kao i najnoviji period.

Prema njegovim rečima, period vladavine Miloševića obeležio je izolacionizam SR Jugoslavije, a merama međunarodne zajednice pridružila se i Rusija, pa država nije bila ni članica Ujedinjenih nacija.

Postojale su težnje tadašnjih vlasti, posebno u vreme bombardovanja, da se SRJ priključi savezu Rusije i Belorusije, o kojem i neki današnji akteri politike govore, ukazao je Varga.

Sa promenama 2000. godine, dodao je on, čini se politički zaokret ka Zapadu, ali je ekonomski uspostavljena nova linija sa Rusijom. jer tada stupa na snagu sporazum o slobodnoj trgovini.

Zoran Đinđić je tada govorio – Srbija je okrenuta Briselu, ali za Rusiju ima mesta na tržištu, podsetio je Varga.

Razdruživanjem sa Crnom Gorom, a posebno kada je Kosovo progasilo nezavisnost, dolazi do novog povratka Rusije na Balkan, iako Srbija tada promoviše spoljnu politiku „na četiri stuba – Brisel, Vašington, Moskva i Peking“, rekao je Varga.

Igor Novaković, iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond), rekao je da samo treba pogledati geografsku kartu i pitati gde u slučaju pretnji bezbednosti Srbija traži pomoć.

Pre svega odgovor leži u saradnji sa susedima, a potom u EU i NATO koji je okružuju. Geopolitički Rusija je daleko i nema mogućnosti direktne projekcije čvrste moći na Balkanu, rekao je Novaković.

 

 

 

HL: Povolebné studentské výkriky

  1. april 2017, Hlas ludu

 

PROTESTY PROTI DIKTATÚRE: Povolebné studentské výkriky

 

Source: https://hl.rs/protesty-proti-diktature-povolebne-studentske-vykriky/

Author: Jasmina Panikova

 

Belehrad, Nový Sad, Niš, Subotica, Vršac, Zreňanin, Užice, Požarevac… Už takmer neexistuje mesto v našej krajine, v ktorom sa neorganizujú protesty. Štartovali tesne po prezidentských voľbách 3. apríla, keď študenti zorganizovaní prostredníctvom sociálnych sietí začali vyjadrovať svoju nespokojnosť s výsledkami volieb na uliciach Belehradu, Nového Sadu a Nišu. Postupne sa im pridávali aj kolegovia v iných mestách a o niekoľko dní svoju nespokojnosť vyjadrili v rámci spoločných požiadaviek, medzi ktorými sú zrušenie diktatúry a zmena politickej elity v čele s A. Vučićom, upravenie voličského zoznamu, zmena členov Republikovej volebnej komisie, sloboda médií, ochrana práv a zlepšenie statusu všetkých pracujúcich, ochrana životného štandardu občanov atď.

Nevzdávajú sa svojich predsavzatí

Podaktoré médiá informovali, že sa predstavitelia študentov stretnú s predstaviteľmi vlády. Avšak Milan Perišić zo združenia Proti diktatúre a systému Nový Sad nám povedal, že vôbec neuvažujú o stretnutí, lebo práve proti tej istej vláde aj bojujú. „Hociktorý druh komunikácie s predstaviteľmi vlády, ktorý by prebiehal mimo našich požiadaviek, by určite bol zneužitý zo strany mašinérie, aby čím skôr potlačili protesty,“ hovorí Perišić.

 

90. ROKY VS ROK 2017

Ako sa protesty rozrastali, tak začali pripomínať na tie počas vlády prezidenta Slobodana Miloševića. Niektorí v nich vidia styčné body, iní zase mienia, že sú zatiaľ príliš mierne.

Analytik Boris Varga pre náš týždenník hovorí, že sú súčasné protesty podobné tým v rokoch 1996/1997. „Vtedy šlo o protest proti autoritárovi Miloševićovi, dnes je to proti populistovi Vučićovi, ako aj proti nedemokratickým voľbám v oboch prípadoch. Aj keď je ešte príliš zavčasu oceňovať, rozdiel je v tom, že v týchto demonštráciách máme protest občianskej spoločnosti a nie demonštrácie, ktoré vedú politické strany, ako bolo v 90. rokoch. Protest proti diktatúre je akcia v rozvoji a v tejto chvíli je ťažko predvídať, ako sa bude rozvíjať,“ hovorí Varga.

Vladimír Povolný, mladí podnikateľ z Padiny, mieni, že protesty nič nezmenia, ak zostanú v takejto forme. „V histórii ani jedno vedenie štátu a ani jedna diktatúra nebola zrušená miernymi protestmi. Možno to znie drzo, ale je to pravda. Dôvody na tieto protesty sú celkom opodstatnené. Nejde iba o revolt proti vedeniu štátu, ale aj proti systému, ktorý nepracuje pre ,malého človekaʽ, ale ide ruka v ruke s ľuďmi pri moci. Mladí prišli na to, že chcú bojovať za svoje práva a za svoju budúcnosť, meniť systém z koreňa. Či sa to podarí alebo nie – uvidíme. Obávam sa, že ak sa niečo nezmení, nikto nebude mať žiadnu perspektívu, aby tu zostal,“ zmieňuje sa Povolný.

Aktuálny premiér a budúci prezident štátu niekoľkokrát zdôraznil, že každý občan má právo protestovať. Súhlasí s tým aj národná poslankyňa Libuška Lakatošová, ktorá je názoru, že sú protesty v poriadku, pokiaľ prebiehajú pokojným spôsobom a neohrozujú iných občanov.

 

MEDZINÁRODNÁ SPOLOCNOSŤ MLCÍ?

Títo turisti si domov odniesli aj obraz o protestoch

„Existuje ešte jeden dôležitý rozdiel medzi týmito protestmi a tými z rokov 1996/1997. Je to medzinárodná spoločnosť, ktorá je teraz veľmi zdržaná, aj keď je badateľná degradácia úrovne slobody prejavu. Ani okolnosti, v ktorých prebiehali voľby, neboli ani približne demokratickými. Medzinárodní pozorovatelia uznali voľby za regulárne a Európska únia mlčí o predvolebných nátlakoch na občanov a médiá, ako aj o zneužitiu štátnych zdrojov zo strany prezidentského kandidáta a premiéra Aleksandra Vučića,“ konštatuje Boris Varga.

Rovnaké názory možno počuť aj medzi samotnými protestujúcimi. Sú mienky, že aktuálny premiér mal oveľa viac termínu v médiách než iní kandidáti. Na našu otázku ohľadom takýchto konštatácií poslankyňa Lakatošová odpovedala, že sa premiér Vučić v médiách zjavoval ako predseda vlády, keďže aj v predvolebnej kampani plnil funkciu premiéra. V združení Proti diktatúre a systému Nový Sad mienia, že neprítomnosť medzinárodnej spoločnosti potvrdzuje fakt, že ide o spontánne protesty ľudí, ktorí chcú zmeny, že neexistuje financovanie a v žiadnom prípade nejde o osobné záujmy jednotlivcov. „Medzinárodná spoločnosť sa nevyjadruje aj preto, lebo marionetové a slabé Srbsko všetkým vyhovuje, aby pokračovalo jeho všeobecné vykorisťovanie.“

Protesty prebiehajú už tri týždne. Nakoľko budú študenti vytrvalí, ukáže iba čas a najmä to, či ich vytrvalosť bude mať účinok. V ich požiadavkách ich zatiaľ podporujú aj Únia syndikátov osvetových pracovníkov, ako aj syndikáty vojska a polície. Či podpora bude dostatočne silná a prinesie určité zmeny, zatiaľ nie je známe.

AJB: Referendum u Turskoj

16.04.2017, AJB

 

Analiticari: Ovo bi mogla biti Pirova pobjeda

 

Source: http://balkans.aljazeera.net/vijesti/analiticari-ovo-bi-mogla-biti-pirova-pobjeda

Author: Harun Cero, Fahrudin Samilović

 

Sagovornici Al Jazeere slažu se da tijesna pobjeda pobornika ustavnih promjena može dovesti do društvenih nemira.

 

U Turskoj je 51,3 posto građana glasalo za ustavne promjene o uvođenju predsjedničkog sistema u zemlji, preliminarni su podaci nakon prebrojanih 97 posto glasova.

Protiv izmjene ustava 48,6 posto glasača bilo je protiv izmjene Ustava.

Opozicija je negodovala poslije odluke Vrhovnog izbornog odbora da prizna kao važeće glasačke listiće koje nemaju službeni pečat biračkog mjesta, javila je agencija AFP.

U Turskoj je u nedjelju održan referendum o uvođenju predsjedničkog sistema vlasti, koji bi zamijenio parlamentarni, čime bi predsjednik Recep Tayyip Erdogan dobio šira ovlaštenja uz teoretsku mogućnost da ostane na vlasti do 2029. godine.

‘Tektonski poremeсaji’

Kenan Ešref Rašidagić, docent na međunarodnim odnosima Fakulteta političkih nauka u Sarajevu i vanjskopolitički analitičar ocijenio je kako će usvajanje ustavnih promjena izazvati tektonske poremećaje u turskoj politici.

Kazao je da će politički sistem Turske biti potpuno redefiniran.

“Doći će do koncentracije vlasti u rukama jednog čovjeka, njemu će biti lakše vladati i to je nesporno”, kazao je Rašidagić i ocijenio da se tradicionalni centri moći koji postoje na svim razinama vlasti i svim strukturama – ovim referendumom potpuno čine beznačajnim.

Sagovornik Al Jazeere je naglasio da ovaj referendum nije proizveo onaj rezultat koji je predsjednik Erdogan očekivao, dodajući da ovako tijesna pobjeda ostavlja mogućnost izazivanja političke nestabilnosti u Turskoj u narednim danima.

Opozicija je već tražila ponovno brojanje većine glasova zbog sumnje u izborne rezultate.

“Ako se ta sumnja održi, ovako tanka pobjeda zapravo bi mogla biti Pirova pobjeda, jer bi mogla izazvati dodatnu političku nestabilnost”, kaže vaj politički analitičar.

Ocijenio je da je Erdoganova AK partija očekivala najmanje 60 procenata glasova.

“U situaciji u kojoj su oni potpuno vladali medijskim i javnim prostorom, kada je opozicija šikanirana na sve moguće načine –u toj situaciji rezultat pola-pola, predstavlja u suštini jedan vrlo nepovoljan rezultat za AKP”.

Kada su u pitanju budući odnosi sa Rusijom, Rašidagić smatra da će se nakon referenduma oni nastavljati kretati uzlaznom putanjom.

“To je jedan partner koji zapravo ima vladu kakvu prepoznaju i predsjednik Erdogan i AKP, pogotovo poslije ovih izbora. To su dva lidera koji jako lako nađu zajednički jezik. Obojica su autokrate i što je najbitnije – Rusija i Turska, uglavnom, u većini unutrašnjih pitanja – od energije, saradnje na tržištu, uvoza-izvoza, jako su kompatibilne ekonomije tako da je tu potencijal za razvoj vrlo dobrih odnosa vrlo veliki”, ističe sagovornik Al Jazeere.

On smatra da će referendum definitivno utjecati nepovoljno na odnose sa Evropskom unijom, a da se ne očekuju nikakve promjene kada je u pitanju odnos prema zemljama regije.

Deficitarna demokratija

Boris Varga, vanjskopolitički komentator iz Novog Sada napominje da je rezultat referenduma “tijesan” i da treba vidjeti da li je glasanje bilo regularno.

On ističe da se u tranzicijskoj Turskoj radi o deficitarnoj demokratiji.

“Polupredsednički sistem, kakav je u većini tranzicionih država od Balkana do Vladivostoka, ima svojih mana i prednosti, ali uglavnom sprečava potpunu uzurpaciju vlasti od strane jedne političke figure ili političke grupacije. Jak predsednički sistem preti da Tursku vrati još dva koraka unazad u odnosu na demokratske reforme”, kaže Varga.

Ističe da ustavne promjene predstavljaju šansu i za bližu saradnju Moskve i Ankare: “Rusija podržava deficitarne demokratije u regionu i sve ono što Tursku udaljava od EU.”.

Prema njegovoj ocjeni, rezultat u urbanim sredinama Istanbula i Ankare govori da je da je legat Ataturka u Turskoj veoma jak, da građani te države cijene pluralnost i sistem koji su stekli, te da je to društvo duboko podijeljeno.

“Međutim, rezultat glasanja je poruka, pre svega Erdoganu, da je to mali procenat podrške za tako velike i značajne promene političkog sistema. To može imati posledice u produbljivanja unutrašnjih linija podela u turskom društvu”, smatra Varga.

Podsjetio je da je Turska desetljećima bila primjer da u državama sa većinskim muslimanskim stanovništvom demokratija ne samo moguća, već i sasvim realna.

“Međutim, Erdogan je taj koji osluškuje prilike u okruženju, i u EU. Populisti su ozbiljna pretnja Evropi, posebno Jugoistočnoj. Nije problem samo Erdogan, tu je Orban i Kačinski unutar Višegradske grupe. Na Balkanu su tu Gruevski, Vučić, Dodik…”, kaže Varga.

Dodao je da je Erdogan za promjenu političkog sistema izabrao pravi moment.

“Iako burno reaguje rečima, EU je uglavnom bespomoćna kada je u pitanju Turska. Erdogan tu drži moć po pitanju dogovora o izbeglicama, Ankara je u NATO i potrebna je Zapadu u rešavanju sirijske krize. Turska je najveća evropska država sa najvećim brojem muslimana i ona je važan saveznik SAD-a i EU-a. Zapad neće napustiti Tursku zbog ovih unutrašnjih sistemskih promena, iako bi dugoročno to moglo da se odrazi na process integracije Turske u EU”, zaključuje Varga.

Uspjeh referenduma

Ivan Ejub Kostić, direktor Balkanskog centra za Bliski istok, smatra da je u ovom trenutku najvažnije da je referendum ipak uspio.

“Jer, nažalost, tokom referendumske kampanje referendum je bio potpuno personalizovan. Glasovi koji su bili protiv ustavnih promena su uspeli da efikasno supstituišu priču o pitanjima koja su se ticala ustavnih promena za prljavu kampanju protiv predsednika Erdogana usled čega smo nedeljama imali neverovatnu, sveprisutnu kampanju u kojoj se neprekdino govorilo samo o tome kako Turska bespovratno klizi u diktaturu i kako će Erdogan nakon referenduma postati nekakav novi sultan“, smatra Kostić.

Kako sada stvari stoje, ističe on, 51 posto birača glasalo je “za” ustavne promjene i samo na prvu loptu to može da izgleda kao nešto što je problematično, s obzirom da je to manji procenat nego što je sam Erdogan dobio na posljednjim predsjedničkim izborim.

“Međutim tu moramo da uzmemo u obzir dve stvari. Prvo, moramo uzeti u obzir da je na ovom referendumu izlaznost bila značajno veća, čak za maltene 13 posto i drugo da je tokom kampanje za referendum došlo do opšte mobilizacije svih onih snaga kojima nije u interesu da Turska dalje ide putem stabilizacije i jačanja njenih kapaciteta. Kada to kažem tu naravno mislim na izuzetno negativnu ulogu zapadnih zemalja i njihovih medija koji su stvorili maltene psihotičnu atmosferu oko ovog referenduma, kao da se radi o biti ili ne biti za budućnost Turske“, objašnjava Kostić.

Siguran put demokratizacije

Smatra da je u ovom trenutku zaista najvažnije da je ustav prošao pa i sa ovakvom “tankom” većinom, jer će to omogućiti da Turska nastavi svoj siguran put demokratizacije i njenog razračunavanja sa malignim remiscentima sigurnost aparata.

“Mislim da ne bi trebalo mešati rezultate referenduma s pitanjem spoljne politike. Predložene ustavne promene se tiču isključivo unutrašnjeg uređenja Turske, a ne spoljne politike. Turska je ozbiljna zemlja koja ima veoma stabilnu spoljnu politiku već dugi niz godina. Svakako, do određenih promena je dolazilo poslednjih godina, ali kada o tome govorimo moramo da uzmemo u obzir da Turska graniči sa Sirijom u kojoj rat besni već godinama u nazad i u kome učestvuju, direktno ili indirektno, sve značajnije svetske i regionalne sile, kao i da je sirijski sukob stavio Tursku pred velike izazove zbog rastućeg uticaja kurdskih terorista“, kaže on.

Mišljenja je, ipak, da bi neke stvari zaista morale da dođu na dnevni red.

“Pre svega mislim da bi bilo veoma značajno da Turska preispita svoje odnose sa pojedinim zemljama Evropske unije koje su se apsolutno nedopustivo ponašale tokom kampanje za refenrendum i direktno se mešale u unutrašnja politička pitanja Turske. Tu pre svega mislim na spoljnu politiku Nemačke koja sve snažnije pruža podršku onim kurdskim organizacijama koje su u Turskoj nedvosmisleno označene kao terorističke, kao i zatvaranje očiju pred masivnim delovanjem gulenističkih organizacija u toj zemlji. Osim toga, mislim da je i krajnje vreme da Turska zaoštri pitanje oko izbeglica i pitanje novčane pomoći koja je Evropa još odavno obećala a koju se konstantno oglušuje“, tvrdi Kostić.

Podijeljeno drustvo

Politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski smatra da se očekivalo da će biti mala razlika između onih koji su glasali za i onih koji su glasali protiv promjena jer je društvo u Turskoj jako podijeljeno.

On je mišljenja da će kriza vlasti u Turskoj ovim ishodom referenduma biti riješena, ali da neće biti riješena kriza društva.

“Kriza društva će biti zaoštrena jer se uvodi jedan sustav koji, s obzirom na, na žalost, nisku razinu demokratske kulture u Turskoj, ne može imati efekte kakve ima u SAD ili u Francuskoj za vrijeme De Gaullea, nego će imati efekt autoritarnosti, dakle, samovlasti jednog čovjeka i to za Tursku sa stajališta demokratije, po mom mišljenju, nije dobro“, navodi Puhovski.

Siri utjecaj

Što se tiče odnosa Turske sa drugim zemljama, mišljenja je da se odnos te zemlje sa Rusijom neće mijenjati, jer u toj zemlji vlada slična politička situacija.

“Ukoliko se dogovore kada je riječ o Siriji, Rusiji i Turskoj se unutrašnji problemi neće pokazivati kao prepreka. Isto važi za SAD. SAD će prihvatiti svaki autoritativni režima ako im budu dobri saveznici, a pitanje hoće li Turska biti saveznik. To ovisi o tomu, hoće li SAD isporučiti Fetullaha Gulena – čovjeka kojeg Turska smatra začetnikom nedavnog državnog udara. Što se tiče EU-a, njena budućnost zavisi od izbora u Francuskoj. Dogodili se da pobijedi Marin Le Pen, onda je veoma veoma lako moguće da se EU počne potpuno raspadati. U svakom slučaju, snage koje imaju tako autoritativnu programsku osnovu, kakvu ima gospodine Erdogan, jačaju u Evropi. Pobijedili su već u Poljskoj, Mađarskoj i veoma su jake u Francuskoj, pa čak i u Njemačkoj. Prema tome, ne može se baš reći da se gospodin Erdogan ponaša protivno onome što je danas praksa u značajnom dijelu EU-a“, navodi on.

Smatra da ishod referenduma neće imati utjecaja na zemlje iz regije. Pitanje je, po njemu, samo, hoće li se Erdogan sada pokazati kao saveznik Rusije, SAD-a ili Evropske unije.

“Najverovatnije da će on pokušati proširiti svoj utjecaj na države koje imaju značajan dio muslimanskog stanovništva, a koje su frustrirane dugim čekanjem na ulazak u EU“, zaključuje analitičar Puhovski.

Izvor: Al Jazeera

 

 

Hromadske: Про вибори президента Сербії (VIDEO VARGA)

2 квітня 2017, Hromadske.ua

Нейтралітет та «рука Кремля» — головне про вибори президента Сербії

 

Source: https://hromadske.ua/posts/neitralitet-ta-ruka-kremlia-holovne-pro-vybory-prezydenta-serbii

Authors: Остап Яриш, Ольга Токарюк

 

2 квітня у Сербії проходить перший і, цілком імовірно, єдиний тур президентських виборів. У цій країні панують суперечливі політичні настрої: з одного боку Сербія декларує європейські погляди й наміри вступити в ЄС, з іншого – не бажає розривати дружніх відносин із Росією.

Експерти заявляють, що цьогорічна передвиборча кампанія значно відрізняється від того, що було в попередні 17 років.  Чим ці вибори особливі та чого від них варто чекати? Громадське.Світ розповідає про головне.

Основний кандидат

Основний претендент на крісло президента Сербії – чинний прем’єр-міністр та лідер Сербської прогресивної партії Александр Вучич. За останніми соцопитуваннями, його підтримка сягає понад 50%. Тож цілком ймовірно, що вибори відбудуться в один тур.

Вучич є однопартійцем чинного президента республіки Томіслава Ніколіча, який міг іти на другий термін, проте партія вирішила інашке. Промовистим фактом Вучича є його візит до Росії за шість днів до виборів. Він особисто зустрівся з Володимиром Путіним. Там він висловив прагнення Сербії надалі зміцнювати відносини з Росією, проте, водночас, зауважив, що вступ у ЄС залишається стратегічною метою республіки.

В цілому, у сербів майже не виникає сумнівів, що саме Вучич стане наступним президентом їхньої країни, адже його відрив від опозиційних кандидатів надто великий.

Фейковий опонент

За президентське крісло в Сербії змагаються 11 кандидатів. Проте з усіх, мабуть, виділяється один – 25-річний студент Лука Максімовіч, який бере участь у виборчих перегонах під вигаданим ім’ям — Любіш Прелетачевич Белі, або просто –«Білий».

Він несподівано висунув свою кандидатуру за декілька тижнів до початку виборів, і встиг збурити сербських та іноземних медіа. Любіш – комік, і з допомогою гумору та яскравого образу «білого героя» (адже на публіці з’являється лише у сліпучо-білому костюмі, а інколи й на білому коні) встиг завоювати підтримку молодих сербів.

Сам кандидат заявляє, що його участь у виборах – це ляпас владі: «Вони (політики — ред.) повинні спитати в себе, куди вони привели країну, якщо вигаданий персонаж бере участь у виборах, і люди за нього голосують. Це означає, що щось тут не так».

Марина Лалович, журналістка італійського RAIRadio3 та експерт з Балканів, запевняє: феномен «Білого» – щось цілком нове для сербського політикуму.

«Зараз ми говоримо не про популізм, але про повністю фейкову персону, яка використовує гумор для того, щоб саботувати сербську політичну систему. Це показує, наскільки молодь втомилась від того, що відбувається протягом останніх 17 років. І хоча майже не викликає сумнівів, хто буде наступним президентом, це означає, що політична атмосфера в Сербії помалу змінюється», – розповіла Лалович в інтерв’ю Громадському.

«Рука Кремля»

Вплив Росії на політику Сербії не є новим явищем. Втім, на цих виборах, запевняють експерти, його відчутно значно сильніше, ніж до цього. Борис Варга, публіцист і експерт з Балканського регіону,заявляє: в цій кампанії яскраво виражена вся політика, яку Росія проводить на Балканах:  «По-перше, на цих виборах значно менше говорять про ЄС. Ми маємо справу з євроскептицизмом…

Крім того, усі кандидати наголошують, що треба добре ставитися до Росії. Є й такі, які вбачають інтеграцію з Москвою єдиним правильним шляхом для Сербії, як, наприклад, лідер радикалів Воіслав Шешель. Також дуже показовою є риторика «анти-НАТО», адже 2/3 кандидатів виступають проти інтеграції з альянсом. Ця тема завжди була болючою для сербів, але зараз антинатівські настрої є значно виразнішими через політику Росії, яка їх підбурює».

Роль медіа

На цих виборах велику роль зіграли як традиційні ЗМІ, так і соціальні медіа. Проте якщо перші – працюють на користь Вучича, то соціальні мережі забезпечують популярність його опонента «Білого».

«Важливо зважити на те, що всі великі сербські медіа висвітлювали кампанію Вучича.Це дуже промовистий факт – він говорить більше, ніж 1000 слів. Цю ситуацію деякі медіа-експерти порівнюють із часами Милошевича. Якщо вірити дослідженням медіа-експертів, присутність Вучича в сербських ЗМІ – у 120 разів вища, ніж двох головних опозиційних кандидатів разом взятих. Таке висвітлення є дуже незбалансованим», – розповідає Марина Лалович.

Любіша «Білий» використовує для своєї промоції передусім соціальні медіа – публікує жартівливі ролики на YouTube, активно веде Twitter та Facebook.

Таким чином, за декілька тижнів після оголошення своєї участі у виборах хлопець зумів піднятися на другу сходинку у перегонах, — повідомляєВВС.

Нейтралітет – понад усе

Незважаючи на те, що на політичні настрої в Сербії має великий вплив Росія, більшість кандидатів у президенти вважає, що їхня республіка має зберігати позицію нейтралітету.

Зокрема, таких поглядів дотримується Александр Вучич – у своїх передвиборчих обіцянках він намагається балансувати між Російською Федерацією та ЄС.

Проте експерти погоджуються, що вирішальним фактором, який, зрештою, матиме вплив на весь політичний механізм Сербії, стане питання Косово. З одного боку, офіційний Белград не бажає визнавати незалежності цієї території та має безумовну підтримку Москви щодо цього питання. З іншого – процес інтеграції до ЄС рано чи пізно вимагатиме визнання Косова, адже на цьому наполягає Євросоюз. Сербія змушена буде визначитися зі своїми кордонами.

Нейтралітет Сербії є радше не безсторонньою позицією, а станом постійної невизначеності. І якщо Вучича таки оберуть президентом, країна, схоже, залишиться у цьому незручному шпагаті й надалі.

 

 

 

Okruglu sto HOZLJP: Srbija i Rusija (FOTO)

  1. april 2016, Helsinški odbor za ljudska prava

 

Srbija u geostrateškom pozicioniranju Rusije

 

MEDIJI O OKRUGLOM STOLU “SRBIJA U GEOSTRATEŠKOM POZICIONIRANJU RUSIJE”

N1 – Biserko: Nesposobnost i frustracija odlike Srbije i Rusije

Glas Amerike – Rusija za neutralnost Balkana

Danas – Sonja Biserko: Rusija i Srbija dele iste frustracije

Radio-televizija Vojvodine – Srbija između Zapada i Rusije: Kom se privoleti carstvu?

Razgovaralo se o sledećim temama:

“Istorijske analogije Srbija –Rusija” (panelisti: Latinka Perović, Milan Subotić);

“Politike identiteta i rusofilstvo” (panelisti: Jovan Komšić, Srđan Barišić);

“Dometi ruske meke moći na Balkanu” (panelisti: Jelica Kurjak, Milivoj Bešlin);

“Geostrateški prioriteti važniji od ekonomske saradnje” (panelisti: Dimitrije Boarov, Mijat Lakićević) i

“Balkan – platforma za odmeravanje Rusije sa EU” (panelisti: Boris Varga, Jovan Teokarević).

Imajući u vidu mnoge – deklarisane i stvarne – rusko-srpske analogije, naročito u otporu promenama, vrednostima „zapadne civilizacije“, slobodnom tržištu i konceptu ljudskih prava, i činjenicu da je uloga Rusije na Balkanu postala međunarodna tema o kojoj se dosta raspravlja, Helsinški odbor je pripremio i publikaciju pod nazivom „Potka srpskog identiteta“ s nadom da može poslužiti kao predložak za dalju debatu o ovom važnom pitanju.

GALERIJA:::

AJB: Usijava li se novi Hladni rat

  1. novembar 2016, AJB

 

USIJAVA LI SE NOVI HLADNI RAT

 

Source: http://balkans.aljazeera.net/vijesti/usijava-li-se-novi-hladni-rat

Author: Miroslav Filipovic

 

“Počeo je novi hladni rat” vrište naslovi, a na njih se nadovezuju drugi s ledenim upozorenjem da onaj vrući, treći svjetski rat, samo što nije počeo. Hladnoratovski diskurs ponovno je zavladao medijima, kako tabloidnima tako i onim ozbiljnima.

No, fama novog hladnog rata nije nova. Londonski The Economist taj je izraz stavio na naslovnicu još u travnju 1999. u vrijeme NATO-vog bombardiranja Srbije. Slučajno ili ne, bilo je to i vrijeme uspona Vladimira Putina na vlast u Rusiji. Otada se, manjim ili većim intenzitetom, taj izraz provlači medijskim i političkim prostorima.

‘Hladna’ stara vremena

Neki će reći da je službeno, makar ne doslovno tim izrazom, novi hladni rat “objavila” Obamina administracija u travnju 2014. kao odgovor na ulogu Rusije u ukrajinskoj krizi. Bijela kuća je tada, prema pisanju The New York Timesa, iza zatvorenih vrata odlučila obnoviti hladnoratovsku strategiju izoliranja Rusije.

Činjenica je da se u svijetu zvecka oružjem kao u ono doba i da su odnosi Moskve i Washingtona pali na hladnoratovsku razinu. Granica na Baltiku užarena je otkad je NATO onamo poslao četiri bataljuna ( i Hrvatska će poslati jednu satniju do 2018. godine), a Rusija sa svoje strane nagomilala tristo tisuća vojnika.

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg kazat će, doduše, da Zapadna alijansa “ne želi novi hladni rat” i da Rusiju ne smatra “neminovnom prijetnjom” te da jačanje snaga na Baltiku i u Poljskoj prvenstveno služi odvraćanju mogućih ekspanzionističkih težnji Kremlja. Istodobno, kao u “hladna” stara vremena, Rusija šalje flotu prema Siriji, tom kritičnom hot spotu međunarodnih odnosa i ključu svjetskog (ne)mira, izazivački paradirajući pored obala zapadnih saveznika.

Širenje NATO-a

Je li, unatoč svemu, sam izraz novi hladni rat pretjeran, a s njim i strah od istog? Boris Varga, novinar i analitičar međunarodnih odnosa iz Novog Sada, smatra da izraz jeste pretjeran jer pripada 20. stoljeću i tadašnjim velikim ideološkim podjelama.

“Međutim, taj izraz nije ni mnogo umanjen u odnosu na aktivnosti koje danas sprovode velike sile u novim međunarodnim okolnostima, posebno Vašington i Moskva. Umesto ideologije mi danas imamo, generalno, liniju sukoba demokratskih država s jedne i autoritarnih s druge. Takođe, razvoj multilateralnog sveta taj novi hladni rat čini složenijim, jer postoji više centara moći i podela, a ekspanzija novih sila, posebno po ekonomskim apetitima, podseća na neokolonijalnu sliku 19. veka”, smatra Varga.

Jelena Jurišić, stručnjakinja za međunarodne odnose i profesorica na Hrvatskim studijima u Zagrebu, mišljenja je, pak, da stari hladni rat nikada nije ni završen.

“Prvenstveno mislim na očuvanje NATO-a kao vojnog bloka, koji je zajedno s Varšavskim paktom bio simbol tadašnjeg sukoba i suparništva velesila i njihovih saveznika. Potonji je raspušten sukladno usmenom dogovoru Mihaila Gorbačova i Georgea Busha tijekom summita na Malti 1989, no američki predsjednik nije ispunio svoje obećanje – raspustiti NATO savez. Štoviše, dio tadašnjih dogovora prekršio je već njegov nasljednik Bill Clinton odlukom o širenju NATO-a na istok 1996. godine. A već tri godine kasnije ‘hladnoratovska’ retorika i određeni potezi vratili su se u odnose SAD-a i Rusije pokretanjem vojne intervencije NATO-a u krnjoj Jugoslaviji, čemu se Moskva protivila”, ističe Jurišić.

Nuklearni štit prema Rusiji

Sjedinjene Američke Države su, podsjeća ona, od 2000. počele izlaziti iz nekih hladnoratovskih sporazuma o razoružanju kako bi realizirale predizborni projekt Georgea W. Busha o uspostavi nuklearnog štita iznad Aljaske. A Bushova ideja o zaštiti od tzv. “Osovine zla” u koju se Rusija nije službeno ubrajala, ali se nije moglo oteti dojmu kako je o njoj riječ, proširena je na Europu usvajanjem američkog prijedloga NATO-u o uspostavi nuklearnog štita u Srednjoj i Istočnoj Europi. Odnosi su i službeno zahladili u maniri hladnog rata kada su 2014. godine članice EU-a i NATO-a uvele sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini.

Profesorica Jurišić smatra da je daljnje pogoršanje odnosa moguće te da u tom svjetlu treba gledati i na slanje postrojbi NATO-a na granice Rusije.

A s “novim hladnim ratom” ruku po ruku bi išla i nova utrka u naoružavanju. Analitičar Varga smatra ona već postoji, ali s mnogo više aktera nego prije.

“Ne samo Amerika i Rusija, već je tu i Kina. U 20. veku više država su postale nuklearne sile i to novi multilateralni svet čini komplikovanijim”, kaže on.

Utrka u naoružanju

Prof. Jurišić naglašava da unatoč svim sporazumima o razoružanju, ograničavanju proizvodnje nuklearnog oružja i uništavanju plutonija, i SAD i Rusija još imaju dovoljno nuklearnih raketa da unište Zemlju najmanje sedam puta.

“Možemo reći da utrka i dalje traje kada još uvijek postoje zemlje koje žele postati nuklearne. Dakako, i najmoćnije nuklearne sile nastavljaju proizvoditi to oružje kako bi zamijenili stare rakete. No, vlasti i Rusije i SAD-a, unatoč agresivnoj retorici Hillary Clinton u predizbornoj kampanji, i dalje se odgovorno ponašaju prema nuklearnom naoružanju i razmatraju ga, a pogotovo Vladimir Putin, kao faktor kočenja međusobnih ratova, a ne njihova rasplamsavanja”, ističe ona.

Na koncu je neminovno pitanje kakvi će biti odnosi SAD-a i Rusije, a s njima i svjetska sigurnost, nakon američkih predsjedničkih izbora.

“Ko god pobedi u nasleđe dobija teške odnose s Rusijom. U suštini, izbor neće mnogo promeniti doktrinu postojećih odnosa s Rusijom. Vašington bi morao, bez obzira ko useli u Belu kuću, ozbiljno osmisliti svoju spoljnu politiku jer se ona našla u mrtvom uglu, posebno na Bliskom istoku”, smatra Varga.

Mogući Trumpov doprinos

Ni Jurišić ne očekuje velike promjene.

“Izbor Hillary Clinton, koju zbog njene agresivnosti Rusi nazivaju Killary, izgledniji je negativni scenarij, ali ne pretjerano loš, jer kao i Obami, ni njoj američki financijski i vojni establišment neće dozvoliti značajniju samostalnost. Isto, dakako, vrijedi i za Trumpa koji bi, ako ostvari svoja obećanja da SAD više neće provoditi intervencije po svijetu i neće inzistirati na TTIP-u, ipak mogao pridonijeti umjerenom zatopljivanju odnosa između Washingtona i Moskve“, zaključuje Jurišić.

NATO je, nakon pada Berlinskog zida i urušavanja Istočnog bloka došao, takoreći, pod zidine Kremlja. Baltik, Balkan, Gruzija, a ponajviše Ukrajina potvrđuju da Moskva Washingtonu ( i obrnuto ) nije prestala biti prijetnjom te da je ispod pepela hladnog rata nastavio tinjati žar sukoba.

Izvor: Al Jazeera

 

KCNS: Okrugli sto o multikulturalizmu

  1. oktobra 2016, KCNS

 

Okrugli sto o multikulturalizmu

 

Source 1: https://www.kcns.org.rs/vest/regionalni-naucni-centar-u-novom-sadu-organizovao-okrugli-sto-o-vojvodjanskom-multikulturalizmu/?lng=lat

Source 2 (full video): https://www.youtube.com/watch?v=vlQSoRrzSsw

 

Regionalni naučni centar u Novom Sadu organizovao je okrugli sto o vojvođanskom multikulturalizmu u petak 7. oktobra na „Tribini mladih“Kulturnog centra Novog Sada.

Učestvovali su:  Darko Baštovanović (Hrvatsko nacionalno vijeće), Miroslav Kevedži (Zavod za kulturu Vojvodine), Alpar Lošonc (Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka), Mihal Sladeček (Regionalni naučni centar – Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd / Novi Sad), Zoran Tairović (Savetnik potpredsednika Vlade Republike Srbije, Novi Sad), Boris Varga (odgovorni urednik, Ruske slovo / MAK multimedijalni magazin). Moderatorka je bila Kristina Rac (Regionalni naučni centar / Univerzitet u Ljubljani).

Na okruglom stolu govorilo se o javnim i društvenim stvojstvima pojedinačnih etničkih grupa, kao i o izazovima sa kojima se susreću. Takođe se diskutovalo i o multietničnosti i multikulturalizmu: kako se zapravo može govoriti o ovim fenomenima na dobar način, i kakve koristi oni imaju za pojedinca?

 

ZIK: Гра у класику – Україна і G20

  1. верересня, ZIK

 

Чого чекати від розмов про Україну на саміті G20?

 

Source: https://www.youtube.com/watch?v=_sKY8d6d_wE

 

Прогорама Сергія Рахманіна «Гра у класику» на тему: Чого чекати від розмов про Україну на саміті G20?

Гості: Мустафа Найєм, Бачо Корчилава, та Борис Варґа (включення)