13.06.2017, N1
Djukic i Varga: Srbija ce jos dugo sedeti na dve stolice
Politika sedenja Srbije na dve stolice održaće se sve dok Beograd, u procesu evrointegracija ne stigne do poglavlja koja se tiču spoljne politike, a to može potrajati veoma dugo, poručili su Srećko Đukić i Boris Varga, gostujući u Danu uživo televizije N1.
Iako ide ka Briselu, to Srbiju, prema rečima njenih zvaničnika, ne sprečava da održava dobre odnose sa Rusijom. Međutim, da li je baš tako i da li će na putu evriontegracija i to pitanje u jednom trenutku biti otvoreno – bila je tema današnje konferencije “Spoljna politika Srbije – između Brisela i Moskve” o kojoj su u Danu uživo TV N1, govorili učesnici konferencije – novinar i analitičar Boris Varga i diplomata Srećko Đukić.
Đukić očekuje da se politika sedenja Srbije na dve stolice, sve dok se u proces evrointegracija ne uđe u poglavlja u kojima će Beograd morati da usaglašava spoljnu politiku sa Briselom, kada će na udar doći i neki odnosi koji se tiču Rusije, ali i drugih zemalja.
Ističe da ni Brisel u ovom trenutku ne može Srbiji da ponudi brži hod ka EU, a narušiti odnose sa Rusijom ili Kinom, u ovom trenutku bi, prema njegovim rečima, bilo samo na štetu Srbije.
Izvor: N1Ipak, Đukić dodaje i da odnosi Srbije sa Rusijom ne idu onim tempom kojim bi trbalo da idu, te da neke članice EU imaju razvijenije odnose sa Moskvom od Beograda. Primra radi, tokom razgovora nemačke kancelarka Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina u Sočiju, rečeno je da je robna razmena te dve zemlje porasla za 20 odsto, robna razmena Italije i Rusije porasla je za 20 odsto, dok je zabeležen i rast u razmeni Rusije i Francuske.
“Nijedna firma sa Zapada nije napustila rusko tržište”, podseća Đukić i ističe da cenu narušenih političkih odnosa Zapda i Moskve plaćaju upravo male zemlje, poput Srbije.
Kada je reč o “Berlinu plus”, nemačkom planu za Zapadni Balkan, Đukić je podsetio da u vezi sa tim postoji još dosta nepoznanica i da, iako bi svi želeli da taj plan uspe, postoji opravdani strah da neće uspeti. Postavljeni su, kako kaže, široki ciljevi od zapošljavanja mladih do izgardnje infrastrukture, a pritom se ne zna da li će biti ponuđena bespovratna sredstva ili zajmovi sa dugim periodom otplate.
Kada bi npr. U svakoj balkanskoj zemlji EU izgradila po 100 km autoputa, to je već veliki novac, kaže Đukić i pita se gde bi ga Evropa danas našla.
Varga: Potreban nadzor EU, balkanski lideri ne mogu sami
Izvor: N1Novinar i analitičar Boris Varga takođe je ocenio, da imajući u vidu klimu EU, politika sedenja Srbije na dve stolice može da potraje jako dugo. Konstatuje da se “Berlin plus” nudi kao nekakva alternativa Zapadnom Balkanu, kao i da je tu proširenje NATO čemu se Rusija snažno protivi.
Zapadni Balkan je, prema njegovim rečima, danas prepušten novoj – nemačko-francuskoj Evropi – i mnogo se očekuje od “Berlina plus” budući da se pokazalo da pomirenje posle 90-ih godina i haški procesi nisu dali željene rezultate. “Ako pomirenje nije dalo rezultate, možda bi pragmatično to učinili infrastruktura i biznis. Trebalo bi sačekati, ako bude dobre volje, onda će to i da se uradi”, očekuje on.
Varga smatra da je dobro što se barem govori o Balkanu kao o sferi interesa Zapda, i smatra da je važno da Brisel bude supervizor tog procesa, jer su lideri Zapdnog Balkana, prema njegovim rečima, pokazali da sami to ne mogu.
Takođe strahuje da dok se na završi novo oblikovanje EU, i dok ona ne reši svoje probleme, Balkan neće biti veoma ozbiljna tema u Briselu.
Izvor: N1info
Share this post
Tweet