REPUBLIKA br.568-569, 01-31.03.2014.
INFANTILNA UTOPIJA I GRUDVA SNEGA
Author: Zivan Lazic
Source: http://www.republika.co.rs/568-569/25.html
Boris Varga: „Od ‘šarenih revolucija’ do Anonimusa“ Vojvođanska politikološka asocijacija, Novi Sad, 2013.
Varga analizira pobune klasičnog nenasilnog tipa na ulicama, kao što su „šarene revolucije”, ali i aktuelne, a u budućnosti mnogo moćnije, pobune preko interneta i društvenih mreža – od pokreta Okupiraj, uzbunjivača poput Asanža i Snoudena do humanitarnih akcija miliona Anonimusa.
Pre nekoliko godina, Boris Varga je doktorirao na temu „Izborne revolucije u bivšim socijalističkim državama“. Kako su se potom transformacije i protesti proširili na bezmalo ceo globus, a tehnike ispoljavanja bunta poprimile nove, tehnologizovane forme, mladi novosadski politikolog je nastavio da proučava društvena gibanja; rezultat je knjiga „Od ‘šarenih revolucija’ do Anonimusa“. Sasvim atipično za ovdašnju naučnu zajednicu, autor se ne bavi samo proteklim, već i aktuelnim, pa, u smislu mogućih dešavanja, i budućim promenama zasnovanim na nenasilnim pobunama građana. Dok su u „šarenim revolucijama” stanovnici bivših komunističkih država tražili više slobode, demokratije i, pre svega, slobodne izbore, na drugim globalnim tačkama demonstranti su zahtevali, sposobniju vladu, odgovorniji kapitalizam i pravedniju raspodelu između zarade radnika i profita kapitaliste. Svetska finansijska kriza je, u međuvremenu, drastično uticala na socijalne prilike i na stabilnost političkih režima. „Arapsko proleće” je otvorilo pitanje mogu li se demokratizovati države sa većinskim muslimanskim stanovništvom, u šta su do tada sumnjali teoretičari. „Beli protesti” podstaknuti nedemokratskim izborima u Rusiji 2011. godine su podigli na bunt srednju klasu, onu koja je i nastala nakon Putinovih reformi kojima je zaustavio propadanje Rusije 90- tih godina prošlog veka. Krajem iste sezone na Volstritu je buknuo Pokret Okupiraj. Neizvesno je kakve će posledice po politiku širom sveta imati pojava i naglo uvećanje prekarijata, nove klase ljudi bez stabilnih prihoda i krajnje neizvesne budućnosti.
Nemerljiva uloga interneta
Globalne proteste, za šta su ranije bile potrebne godine, ako su uopšte bile i moguće u ovolikom broju, omogućio je internet koji je bespovratno promenio ne samo komunikaciju, već i naš svakodnevni način života. Kako ističe politikolog Brus Akerman za nov tip „liberalne revolucije” dovoljno je samo da se svesno društvo mobiliše u cilju promena postojećih principa; internet, nov nedržavni međunarodni akter, savršeni je izum (i) za takvu namenu. Nisu moderni izazovi demokratiji jedino namešteni izbori. Kontrolisana štampa i narušena privatnost, aktuelnost korupcije, etničkog nacionalizma i desekularizacija čine da se uporedo sa zahtevima za više pravde i „kvalitetnijom” demokratijom, stvaraju i nove forme autoritarnosti. Varga analizira pobune klasičnog nenasilnog tipa na ulicama, kao što su „šarene revolucije”, ali i aktuelne, a u budućnosti mnogo moćnije, pobune preko interneta i društvenih mreža – od pokreta Okupiraj, uzbunjivača poput Asanža i Snoudena do humanitarnih akcija miliona Anonimusa.
| U „Šarenim revolucijama” su izvršene smene režima putem stroge kontrole izbornog procesa i mobilizacije birača, uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva. Visok nivo obrazovanja u bivšim socijalističkim sistemima Istočne Evrope (pojedinac se školovao u proseku 10,66 godina, naspram 5,26 u Latinskoj Americi) korelira sa željama građana za promenama, ali, svemu je doprinela i novčana pomoć Zapada, usmerena prvenstveno motivaciji javnosti da iziđe na izbore, organizaciji opozicije, podsticanju pojedinih nezavisnih medija i kontroli izborne procedure. Možda je visok nivo obrazovanja faktor što su „izborne revolucije”, evropska specifičnost, mada se bitnim pokazalo tempiranje nenasilnih protesta u vreme kada nepopularnost autoritarnog režima dostižu vrh. Arapsko proleće bilo je drugačije… |
|
Nedostatak alternative
Varga propituje ulogu crkve u gibanjima i preispituje stav Linca i Stepana da je pravoslavno hrišćanstvo, inspirisano cezaropapizmom, okrenuto zavisnosti od države, koncepcijski nacionalno, a funkcioniše po sistemu autokefalija, priznatih i nepriznatih. Autor je mišljenja da su i pravoslavne crkve podržale zahteve za izbornu demokratiju i regularnost, ali je uloga crkve determinisana izrazitim antievropeizmom i antiliberalizmom. Posebno poglavlje posvećeno je savremenim protestima, trima na prvi pogled odvojenim fenomenima, demonstracijama pokreta Okupiraj, aktivnošću uzbunjivača i šeretlukom hakerske grupe Anonimus.
Smatrajući da je Volstrit uzročnik ekonomske krize, pokret Okupiraj, bez jasnog vođstva i organizacije, je tokom jeseni 2011.godine stvorio kamp, komunu i na brojne načine demonstrirao u finansijskom distriktu Njujorka, u Zukoti parku; organizovali su protesne šetnje, blokirali finansijsko delovanje onih delova grada gde se nalaze vodeće banke i najvažnije finansijske institucije, podržavali vlasnike oduzetih kuća. U suštini, Okupiraj je protest protiv društvene i ekonomske nejednakosti između 1 odsto bogatih i 99 odsto siromašnih. Bori se protiv snažnog uticaja velikih korporacija na politiku, tvrdeći da „ne postoji poverenje u zvanično izabrane predstavnike koji zastupaju bogate donore, te da sprega izabranih parlamentarnih predstavnika i korporativnih interesa vodi izraženoj korupciji i kriminalu, podrivajući ekonomiju i politički sistem, odnosno demokratiju.” Izrazita socijalnost pokreta se vidi u zalaganjima za „stvaranje više i bolje plaćenih radnih mesta, kao i za temeljitu reformu bankarskog sistema.” Oštriji zahtev je stav da „izrada tehnologije, znanje i kultura treba da budu pristupačni svima, sa većom slobodom na internetu – od pristupa, kreiranja, modifikacije do distribucije.” Nakon što je vlast rasterala ulične proteste, Okupiraj se raširio na niz malih zajednica koje funkcionišu na internetu i povremeno u prostoru. Mada sebe na sajtovima definiše kao anarhistički, u javnosti se percepira kao levičarski. Nedostaje jasan strukturni paket „novog socijalnog pitanja” kao matrice za gradnju alternativne paradigme, te, prema Vargi, liči evropskoj radikalnoj levici i pomera težište od antikapitalizma ka kritici neoliberalizma.
Domet šokirajućeg humora
Mada niko ne zna ko su, Anonimusi su se od aprila 2012.godine našli na listi 100 najuticajnijih, sa posebnim ukusom za šokirajući humor i prezir prema vlastima. Sa maskom Gaja Fouksa kao zaštitnim znakom, „neka su vrsta hibridnog entiteta, stvorenja sa internet mreže otelotvorena u realnom svetu”, koji nenaslno, ilegalno ili legalno, a uz pomoć digitalnog alata, off-line protest i sajbernapada, postižu političke ciljeve. Anonimuse takođe nemaju ni organizaconu strukturi, ni lidera, pa ih mnogi shvataju kao fenomen – „sve i istovremeno ništa”, koji deluju bez poštovanja autoriteta, povremeno osvetnički sa porukom koju filozofi nazivaju „principom nade”. Nije, međutim, u pitanju utopija, već više nada infantilnog tipa, poput verovanja u višu pravdu i bolji svet koji se nalazi samo u bajkama. Ipak, šarmantnost im omogućava jednu od najveštijih i najefektivnijih političkih promocija u našem vremenu. Akcije Anonimusa se odvijaju putem „bacanja grudve snega”: ko počinje akciju obaveštava druge preko on-line foruma i uz podršku istomišljenika na interneta akcija postepeno dobija oblik.
Ovi hakeri deluju kao model kako bi institucije u budućnosti mogle izgledati – umrežene, nasuprot hijerarhizovanim; sa pravilima, kulturom i vrednostima, ali bez stalnih obaveza i zaduženja, u kojima je svaki pojedinac jednako zastupljen. Na kraju studije, autor odgovara i na ključno pitanje kako da Okupiraj, Anonimusi ili neka srodna grupa ostvari „nenasilnu revoluciju”? Jedino da svoju ideju toliko razviju da preraste u proceduralni process koji podrži većina građana.
Share this post
Tweet