19. maj 2016, Zavod za kulturu Vojvodini, Srpski PEN centar

 

Мобилност – нова реч за номадизам

 

 

Source 1: http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/konferencija-evropa-meridijani-u-pokretu_719722.html

Izvor: Tanjug

Source 2: http://www.dnevnik.rs/kultura/mobilnost-%E2%80%93-nova-rec-za-nomadizam

Autor: R. Lotina

 

BEOGRAD – Zavod za kulturu Vojvodine i Srpski PEN centar organizuju sutra i prekosutra međunarodnu konferenciju “Evropa: meridijani u pokretu” u prostorijama Zavoda za kulturu Vojvodine.

Tema ovogodišnje konferencije uzima u fokus sveopštu pokrenutost i nestabilnost savremenog sveta, jedno veliko gibanje svetskog stanovništva bilo da je reč o ličnom ili političkom izboru, bilo da je reč o dramatičnoj društvenoj ili egzistencijalnoj prinudi, navedeno je u saopštenju Srpskog PEN centra.

Danas kada se mnogobrojni pojedinci i čitavi narodi nalaze na putu, organizatori konferencije veruju da je neophodno razmatrati pitanja ko su savremeni nomadi, kuda vode i kakvi su njihovi putevi, kao i kakav je kontekst (istorijski, politički, društveni, ekonomski ili kulturni) savremenih migracija.

Učesnici međunarodne konferencije biće poznati pisci, kritičari i teoretičari iz Srbije i istočne Evrope: Radoslav Petković, Kristijan Eker, Edvin Sugarev, Mihajlo Pantić, Boris Varga, Jelena Anđelovski, Marko Pogačar, Silvia Dražić, Zdenka Valent Belić i Velimir Kostov.

Oni će tokom dvodnevnog skupa razmotriti pokrenuta pitanja i pomoći da se neka od najvažnijih iskustava savremenog evropskog čoveka sagledaju iz novog ugla.

Učesnici konferencije “Evropa: meridijani u pokretu” pokušaće da odgovore na pitanja koja se nalaze u samom središtu aktuelnih evropskih izazova: Kako se Evropa kreće ili podrhtava sama u sebi, da li savremeni oblici nomadizma sadrže u sebi kritički potencijal sagledavanja stvarnosti ili su kao zadate koreografije sastavni deo njene legitimne taksinomije.

Razmatraće i pitanja: Kako se Evropa nosi sa Drugim koji izmiče njenoj kontroli i uređenju, da li će aktuelne traume egzila, iskustvo izgubljenog doma, izopštenosti i marginalizacije, suvišnih ljudi i propuštenih života doživeti svoju književnu medijaciju unutar evropskog književnog prostora ili će ostati bezglasna trauma onih koji je upravo preživljavaju, da li sama Evropa još sanja san o Evropi ili ga je zagubila u bespuću birokratskih procedura i uspostavljanju moći i premoći, da li su aktualna žarišta književnosti i umetnosti u centru ili na periferiji, ili na putu između njih.

Tekstovi učesnika konferencije biće objavljeni u posebnom izdanju.

Serija godišnjih razgovora koji iz različitih perspektiva i disciplina tematizuju Evropu u ovom naročitom, ako ne i prekretničkom trenutku evropske (i svetske) istorije, započela je u organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine i Srpskog PEN centra 2014. godine.

Posle više od dve decenije evropskog entuzijazma, tokom kojih je slika Evrope i njene sadašnjosti i budućnosti bila ispunjena izvesnošću i uverenjem u političku stabilnost, društveni razvoj i ekonomsko blagostanje, taj je entuzijazam ne samo počeo da bledi nego je i viđenje Evrope, kao malo kada u njenoj novijoj istoriji, obeleženo iskustvom strepnje, sumnje i straha od nejasne budućnosti, stoji u saopštenju PEN centra.

Do sada su u organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine i Srpskog PEN centra održane dve međunarodne godišnje konferencije koje su u svom središtu imale aktuelne evropske teme: “Evropa: stalne i nestalne granice” (2014) i “Evropa: neispričana priča” (2015).

 

Мобилност – нова реч за номадизам

 

Живимо у времену у ком писце мало ко шта пита, а и писци су се помало одвикли од међусобних разговора о важним темама. Ову констатацију су, у виду добродошлице,

јуче изговорили књижевници – домаћини дводневне Међународне конференције “Европа:меридијани у покрету” – директор Завода за културу Војводине Владимир Копицл и председница Српског ПЕН-а Вида Огњеновић. Уз опаску да ово није скуп који би да мења свет, већ би само да га испитује, као и претходних година, такође на  савремене европске теме (и дилеме).

Јучерашња медијаторка Силвиа Дражић објаснила је да се овогодишња тема просто наметнула, “ходала је нашим улицама и друмовима”. У саопштењу “Кореографије егзила: хировита размишљања”, она је нагласила: “Мобилност је нова европска, светска реч за номадизам. Глобализација је универзовала, припитомила и тако разводнила његов садржај. Мобилност је културна и друштвена пракса, модус вивенди савременог света. Отвореност, пријемчивост за Друго. Читав свет, наш је дом. Путовања научника, уметника, културних посленика, студената, спајају континенте. Али у мобилности исушен је критички одмак, непристајање, другачији поглед и пркос номадизма.”

– Да ми је неко пре 35 година, када сам почео да се бавим  књижевношћу, рекао да ћу после двехиљадите најмање трећину, а понекад и половину свог будног времена проводити гледајући у екран, вероватно бих му рекао да булазни, или, нешто одмереније, да има бујну машту. Данас је та  очигледност изгледа само још једна пролазна фаза у којој се, на срећу, комуницирање са текстом не укида – а књижевност је, пре свега, комуницирање са текстом – али поприма нове видове, као што се мења и сама књижевност, чини ми се, више формом него суштином – рекао је у беседи без наслова, а на тему положаја књиге и књижевности у информатичком добу, Михајло Пантић.

Борис Варга је свој есеј на тему “Европа, муслиманска”, започео цитирајући Орхана Памука: “За оне који, попут мене, живе на њеним границама и у опсесивном односу са њом, Европа је превасходно визија која стално мења идентитет и лице.” И закључуо да је интеграција муслимана и муслиманских држава у зону интереса ЕУ почела пре више од пола века, те да је тај процес незаустављив и поред неповољних међународних околности.

Кристијан Екер се у свом раду “Деколонизирати Европу” бавио питањем како Европа може да изађе из   своје дугогодишње културалне, етичке, политичке и економске кризе. Као прво, сматра Екер, Европа би требало да “деколонизује” саму себе од идеје да има (и да је имала) централно место у историји човечанства.

На Међународној конференцији “Европа: меридијани у покрету” у Новом Саду учествује десет еминентних књижевника и научника из Србије и региона. Данас говоре Радослав Петковић, Едвин Сугарев, Зденка Валент Белић, Марко Погачар и Велимир Костов.

Р. Лотина

Пас и ја у возу

У књижевном есеју “Како смо пали без испаљеног метка на стару фору новог почетка…”, Јелена Анђеловски је навела: “Прошле године, путујући ка Европи, пас и ја мора да смо заборавили да је у току светска миграција када смо за  Немачку кренули возом преко Будимпеште ка Минхену до Дизелдорфа, где смо се упутили. Пас Лили у мом власништву некако је успела да уђе у воз, али то не важи за Нигеријца на суседном шалтеру. У Пешти дуже траје расправа да  њему продају карту, него што траје моја да уђем у воз са псом.”