01. avgust 2016, RFE

 

Ruska meka moc: Model zapadni, transparentnost istocna

 

Source 1, SRB: https://www.slobodnaevropa.org/a/ruska-meka-moc-model-zapadni-transparentnost-istocna/27873570.html

Source 2, SRB: https://www.svoboda.org/a/27902122.html

Source 3, VIDEO VARGA: http://www.slobodnaevropa.org/a/boris-varga-sukob-mekih-moci-rusije-i-zapada/27873654.html

 

Authors: Iva Martinović i Dušan Komarčević

 

Meka moć, kako je ovaj pojam definisao američki politikolog Džozef Naj krajem 20. veka, predstavlja postizanje političkih ciljeva neoružanim ili nenasilnim sredstvima. Svoje izvore pronalazi u kulturi i jeziku, političkim i društvenim vrednostima, i spoljnoj politici.

“Zapad, koji je smislio čitavu ideju meke moći, pre svega SAD, išao je na pitanje popularne kulture, Holivuda, muzike i na taj način su u vreme hladnog rata delovale primamljivije od Sovjeta. Ruska meka moć je najspecifičnija zbog toga što je ona najgrublja. Tu nemate toliko pitanje kulture, još manje muziku, čak toliko ni jezik – ruska meka moć je najviše politizovana”, kaže istoričar Milivoj Bešlin.

Poslednjih godina, Rusija jača svoju meku moć u Srbiji. Nasuprot zapadnoj, njen cilj je smanjenje podrške evropskim integacijama i njenim vrednostima i, pre svega, sprečavanje širenja NATO-a na Balkanu, dok se kao alternativa nameću čvršće veze sa Rusijom.

Uz jačanje bilateralnih odnosa, saradnje crkava, te sve više medija, Kremlj meku moć širi i kroz različite organizacije koje promovišu srpsko-ruske odnose. Centar za evroatlanske studije mapirao ih je preko stotinu.

“Samo u poslednjih godinu i nešto dana identifikovali smo trend porasta broja tih struktura”, navodi Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske studije.

Uz političke partije i medije, reč je o udruženjima građana, pokretima, studentskim organizacijama, internet portalima, ograncima ruskih organizacija u Srbiji i ruskim fondacijama.

Prema istraživanju Centra za evroatlanske studije, prve ovakve strukture formirane su na severu Kosova odmah po proglašenju njegove nezavisnosti 2008. godine, da bi aktivnije postale 2012. godine, tokom demonstracija na “barikadama”.

Porast njihovog broja u Srbiji krenuo je 2008. godine, a počeo je da jača sa početkom pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, 2013. godine. Broj njihovih aktivnosti povećava se tokom 2015. kada, kako se navodi u studiji, postaje jasno da će Srbija početi i formalne pregovore sa Evropskom unijom, te kad je obelodanjena namera jače saradnje sa NATO.

(Jelena Milić: Raste broj ruskih organizacija u Srbiji)

U širenju ruskog aktivizma u Srbiji, prema rečima istoričara Milivoja Bešlina, poseban značaj imao je otvaranje beogradske ispostave Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI), koja je formirana pod pokroviteljstvom predsednika Rusije Vladimira Putina, i na čijem je čelu u Moskvi bivši obaveštajac Leonid Rešetnjikov, inače čest gost Srbije.

Poznat je, navodi Bešlin, po kontroverznim izjavama među kojima su i one o konstituisanju “novog srpskog kolektivnog identiteta”.

“Kroz javne istupe, čelnici RISI-ja konstantno pružaju nadu nacionalizmu u Srbiji da ratovi nisu završeni, da granice na Balkanu nisu konačne i tako srpski nacionalizam, kao poraženi nacionalizam u ratovima, dobija nadu da je moguć revanš”, kaže Milivoj Bešlin.

U Ruskom institutu za strateška istraživanja nisu odgovorili na pozive autora ovog teksta. Preciznije, do ove organizacije skoro da nije moguće doći. Na pozive na broj telefona koji se može pronaći na internetu niko ne odgovara, dok sama organizacija u Srbiji nema svoju web stranicu.

U Agenciji za privredne registre upisani su kao udruženje čija je delatnost izdavaštvo, a cilj im je “pospešivanje naučno-istraživačkog stvaralaštva ruskog i srpskog naroda, te svih vidova saradnje”.

Ispostava u Beogradu otvorena je 2013. godine, kada su njihovom radu blagoslov dali sveštenici Srpske pravoslavne crkve, a predstavnici Instituta poručili da im, “za razliku od zapadnih zemalja u Srbiji nije potrebna meka moć”.

“Jer između dve zemlje i dva naroda postoji i duhovna i istorijska bliskost i razumevanje”, rekao je Nikita Bondarev, naučni saradnik RISI-ja.

Nešto kasnije, na konfereniciji u Beogradu koja se bavila “razmatranjem duhovnih veza dva naroda, i načinima odbrane od meke moći Zapada”, Bondarev je poručio da je “meka moć Rusije u Srbiji još slaba i da mora biti jača”.

Specijalni gost ove konferencije, u organizaciji moskovskog Fonda Gorčakov i organizacije Srpski kod (koja takođe nije odgovorila na pozive RSE), bio je njihov direktor iz Moskve Leonid Rešetnjikov, a u zaključak skupa je ugrađena njegova teza da je “pravoslavlje posebna civilizacija najviših vrednosti i da je alternativa američko-zapadnjačkom konceptu potrošačkog evropejstva koje devalvira ljude na materijalna, a ne duhom bogata bića”.

O granicama Balkana ovako je govorio: “Iako bismo svi želeli stabilnost, one su privremene jer su veštački nametnute spolja, na štetu srpskog naroda. On je podeljen, slično kao i ruski”.

Pored Beogarda, čest je gost i Banjaluke. Bosanskohercegovački entitet Republika Srpska odlikovao ga je, kako je rekao, jednim od najviših odlikovanja – Ordenom Njegoša.

“U ime odlikovanih Rusa rekao sam da predstavljamo patriotske snage Rusije i da ćemo učiniti sve da zaštitimo prava i mogućnost nezavisnog razvoja Republike Srpske”, poručio je.

U maju ove godine, u Privrednoj komori Srbije upriličena je promocija njegove knjige “Vratiti se Rusiji”, čiji je domaćin bila Naša Srbija, organizacija na čijem se sajtu navodi da se bave humanitarnim radom, i pomaganjem i zaštitom dece (takođe bez odgovora na pozive RSE).

Kao i na većini skupova, i na ovom su učestvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, uz ostale i kontroverzni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, poznat po ekstremističkim stavovima i govoru mržnje.

“Sve te organizacije koje Rusija ovde ili finansira ili podržava imaju vrlo sličnu politiku, to je držanje otvorenim kosovskog problema, zamrznutog konflikta, jer kroz njega Rusija ostvaruje svoj uticaj i u Srbiji i šire na Balkanu. Tu je takođe i igranje na separatizam Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini, odnosno na Republiku Srpsku kao platformu za ostvarivanje ruskih imperijalnih interesa na Balkanu”, kaže Bešlin.

Najvažniji geopolitički cilj Rusije ostaje zaustavljanje širenja NATO-a, te su i ove organizacije, kako navodi politički analitičar Boris Varga, usmerene na te ciljeve.

“Suzdržanost prema Evropi i zapadnim vrednostima, suzdržanost prema NATO-u, suzdržanost prema liberalnim vrednostima, i utemeljenost u patrijarhalnim i veoma konzervativnim i tradicionalnim vrednostima”, navodi Varga.

U njihovom diskursu dominira narativ o “tradicionalno dobrim srpsko-ruskim odnosima”, “uzajamnom istorijskom pomaganju” i “pravoslavnom bratstvu”.

“To ne postoji. Balkan uvek u ruskoj politici treba posmatrati kao poligon za pokazivanje moći i odmeravanja snaga sa Zapadom, a da nju samu to ništa ne košta. U tom smislu, Rusija jeste bila prisutna na Balkanu, ali je u različitim vremenskim periodima igrala različite igre sa balkanskim narodima. Ništa tu Srbi nisu specifičniji od ostalih balkanskih naroda”, konstatuje Milivoj Bešlin.

(Milivoj Bešlin: Mit o Rusiji kao zaštitnici Srbije)

Većina njih su nacionalističke i konzervativne, a “antizapadnim” narativom se, zapravo, protive univerzalnim pravima i slobodama, navode naši sagovornici.

“One neretko potpuno prenebregavaju, recimo, koncept sekularizma jedne zemlje i maltene se zalažu za crkveni, pravoslavni način uređenja države. Zalažu se za konzervativne vrednosti, ali na jedan potpuno nesavremen način. Neke od njih već dugo traju i dugo čine dela koja je teško inkriminisati, kao što je širenje govora mržnje, zastrašivanje, širenje, po nama, nedemokratskih principa delovanja. Oni se gase pa se preregistruju i nastavljaju da postoje”, navodi Jelena Milić.

Srpski obraz je organizacija koja je nastala nakon što je Ustavni sud Srbije 2012. zabranio rad Otačastvenog pokreta Obraz, koji se nalazi i na listi Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) kao klerofašistička ogranizacija. Poznati su po pretnjama i nasilju nad organizatorima i učesnicima Parade ponosa, prekidanju izložbi i performansa umetnika sa Kosova i iz Hrvatske, učešću u nasilnim demonstracijama na beogradskim ulicama posle hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića.

Lider Obraza Mladen Obradović je 2014. proveo četiri meseca u kućnom pritvoru, po odluci Apelacionog suda, a zbog širenja rasne i druge diskriminacije pred otkazanu Paradu ponosa u septembru 2009. godine.

Ujedno je i jedini koji se odazvao našem pozivu. Tvrdi da je odluka o zabrani Obraza politički motivisana, i dodaje da nastavljaju saradnju sa različitim političkim i društvenim činiocima u Rusiji.

Na pitanje na čemu se saradnja zasniva, Obradović odgovara: “Na prvom mestu je naša ljubav prema Rusiji i ruska ljubav prema Srbiji. Ljubav prema Gospodu Bogu, prema našoj pravoslavnoj veri i svest da je potrebno da svi slobodarski narodi stanu u jedan front u odbrani od zapadnjačke agresije koja preti da uništi sve vrednosti slobodarskog sveta”.

U danu kada smo sa njim razgovarali vratio se iz Rusije.

“Moj boravak u Rusiji i u Južnoj Osetiji je bio vezan za učešće na međunarodnoj konferenciji na temu Kavkaz i globalni izazovi i pretnje, koju su organizovali Ruski institut za strateška istraživanja i južnoosetijski državni univerzitet. Bio sam jedini predstavnik iz Srbije i nagrađen sam medaljom povodom 25 godina postojanja republike Južne Osetije. Nagradu mi je uručio predsednik Leonid Tibilov lično (predsednik Južne Osetije, prim. aut.)”, navodi Obradović.

Obradović ne priznaje nezavisnost Kosova, dok su Južnu Osetiju, koju naziva republikom, priznale Rusija, Nikaragva, Nauru, Venecuela i Tuvalu, a međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija (UN), Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju (OEBS), Evropske unije, smatraju je delom Gruzije.

Iako protivnici globalizacije, ove organizacije idu u korak sa savremenim tehnologijama. Uz aktivizam u virtuelnom svetu, održavaju i direktan kontakt putem tribina čiji su, uprkos problematičom sadržaju, domaćini često beogradski fakulteti.

“Njihove mašine botova ne prezaju ni od pretnji životom, spominjanja familije, zloupotrebe privatnih podataka. Mlade animiraju kroz studentska udruženja i pokrete jer su vrlo aktivni na beogradskom Univerzitetu. Iako se zalažu za nezavisnost Srbije i izlazak iz procesa evropskih integracija zbog gubljenja suvereniteta, oni smatraju da mora da se prihvati sve što dolazi iz Rusije. Nisam sigurna da i sami imaju najbolju percepciju šta je današnja Rusija, sa kakvim izazovima se susreće, kakav je način vladanja i da li bi tamo uopšte mogli da budu registrovani kao udruženje građana ili bi im neko smanjio te slobode”, ocenjuje Jelena Milić.

Njihovi izvori finansiranja u većini slučajeva nisu transparentni, pa je nemoguće utvrditi odakle novac dolazi.

“Često deluju u sivoj zoni, bez formalnih registracija kod nadležnih državnih tela i zakonom propisanih načina finansiranja. Njihovi sajtovi su bez ikakvih informacija o tome ko ih i kako finansira, a jedno od glavnih odbrana je članstvo kroz članarinu”, navodi Milić.

Na pitanje o izvorima finansija, vođa Obraza izbegava da direktno odgovori. Umesto finansijske podrške, rad ove organizacije pokreće, kako kaže, “ljubav prema Rusiji”.

(Mladen Obradović: Finansira nas Bog)

Za razliku od ovih organizacija, kojima se pitanje finansiranja ne postavlja, one za koje novac stiže sa Zapada, što je i naznačeno na njihovim sajtovima, uz napade da su “strani plaćenici”, stalna su medijska tema u Srbiji.

“Od trenutka kada smo objavili ovaj izveštaj, narativ o tome ko stabilizuje, a ko destabilizuje region i Srbiju se dodatno pojačao i to ne od ekstremne desnice i onoga što su bile margine društva. Oni koji prave spiskove nesrba su postali mainstream u javnom životu. Mi novac primamo isključivo preko banaka, preko posebnih projektnih računa da bismo donatorima mogli da podnesemo finansijske izveštaje. Toga sa ove druge strane nema”, navodi Jelena Milić.

Ostaju li van radara državnih organa, tek ciljevi ruske meke moći uvek su imali saveznike u parlamentu Srbije, te u duboko uticajnoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Na poslednjim izborima učestvovale su četiri otvoreno pro-kremaljske liste, a u poslaničke klupe sele su dve, koje se jasno zalažu za prekid evropskih integracija – Srpska radikalna stranka i koalicija Demokratska stranka Srbije-Dveri.

Krajem juna, vladajuća Srpska napredna stranka učestvovala je sa opozicionom Demokratskom strankom Srbije (DSS) i Dverima na kongresu Putinove Jedinstvene Rusije u Moskvi, kada je i potpisana Deklaracija o međustranačkoj saradnji i zajedničkim aktivnostima u državama regiona.

“Deklaracija koju je Jedinstvena Rusija potpisala sa partijama u regionu, sugeriše da se Srbija na neki način ugleda na Rusiju i da spreči ono što se zove uticaj sa Zapada. Znači, da ograniči finansiranje nevladinih oragnizacija sa Zapada, da ograniči uticaj finansiranja raznih fondova i raznih medija”, navodi Boris Varga.

Ruska meka moć u Srbiji biće sve osmišljenija

I dok se protagonisti značaja jačanja veza Srbije i Rusije čvrsto drže prošlosti, javnost, pre svega mladi, malo toga zna o savremenoj Rusiji.

“Režim nije jednako država. Rusko društvo je mnogo složenije nego što je to politika režima, iako mi to ne vidimo iz medija. Rusi imaju ozbiljnu nauku, oni imaju vrlo ozbiljnu istoriografiju. Ako govorimo o nauci, književnosti i tako dalje, taj uticaj može da bude dobrodošao, ali se ruska meka moć ne ogleda kroz filmove, muziku, jezik ili kuvanje čaja kao kod Kineza”, ističe Milivoj Bešlin.

Ruska meka moć u Srbiji će, ocenjuju sagovornici RSE, nastaviti da raste, i u sukobu sa zapadnom biće sve osmišljenija.

“Rusi su naučili kako Zapad ostvaruje meku moć, razvili su sve te medije, ulažu u nevladin sektor. Međutim, to su druge vrednosti. Ako Zapad ulaže u liberalne vrednosti, Rusi ulažu u nešto što su tradicionalne i patrijarhalne. Ako se sve ovo realizuje, mi ćemo se kretati u pravcu tvrde ruke, autokratije i autoritarnog režima. Već se pokazuje da je Srbija duboko u korupciji, da mediji nisu slobodni, ne toliko koliko su bili. Tako da mi već polako ulazimo u priču koja može da nas vodi u model koji je veoma sličan ruskom – jedna dominantna partija, sa izrazitim populističkim, nacionalističkim liderom”, navodi Boris Varga.

(Boris Varga: Sukob mekih moći Rusije i Zapada)

To je istovremeno i politička opcija koja je proevropski kurs zacrtala kao zvaničan, ali ga dovodi u poziciju neprestanog preispitivanja kroz insistiranje na politici balansa – što podrazumeva prijateljstvo sa Rusijom, bez obzira na distancu koju je poslednjih godina prema Moskvi izgradila Evropska unija.

 

 

 

28. jun 2016, B92

 

S jedne strane Evrope raskid, s druge pisma i telefoni

 

Source: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=06&dd=28&nav_category=78&nav_id=1148945

 

Beograd — Dok se Evropa deli posle britanske odluke o odlasku, na evropskim granicama – veliko pomirenje. Rusija i Turska, prvo pismo, pa poziv telefonom.

Posle pisma Redžepa Tajipa Erdogana u kome izražava žaljenje zbog smrti pilota pri obaranju vojnog aviona u decembru, uslediće telefonski razgovor Putina i Erdogana.

Da stvari i dalje nisu potpuno idilične pokazuje odluka turskog premijera da povuče ponudu za plaćanje odštete Rusiji.

Pismo iz Ankare za Moskvu, pa telefonski poziv u obrnutom smeru. Uzavreli odnosi Rusije i Turske počeli su da se hlade.

Novinarka B92 iz Moskve Aleksandra Godfroa kaže da taj grad zna da je u sukobu s Turskom, koji obe države finansijski mnogo košta, prvu bitku dobila, ali Kremlj pokazuje uzdržanost jer zna da je ovim korakom na putu da i iz sukoba izađe kao geopolitički pobednik i pokazuje da ne veruje do kraja Turskoj.

“Ipak se na izvinjenje čekalo sedam meseci. Dok se iz Turske može čuti da je led počeo da se topi, iz Moskve poručuju da je učinjen prvi korak ka otopljavanju. Ruski senatori i gubernatori su izvinjenje prokomentarisali i kao dokaz da je Moskva od početka u pravu i da je potvrda na strani Rusije, ali i da Ankari predstoji da ispuni ceo paket uslova”, kaže ona.

Bolje ikad nego nikad – tako potez Ankare komentariše nekadašnji turski šef diplomatije, koji dodaje da je promena ministra spoljnih poslova u turskoj vladi bila trenutak za promenu stava.

“Korist je obe nacije da nemaju takve teškoće, jer su Turska i Rusija uspevale da usklade svoje odnose u prošlosti. To je značilo da ako se nešto loše desi u jednoj oblasti, ostale ne treba da trpe. Sada se vraćamo na te dane i možemo da nastavimo da unapređujemo odnose”, navodi novinar Boško Jakšić.

Dobar poznavalac prilika u Rusiji novinar Boris Varga kaže da već sada, manje od nedelju dana od britanske odluke o izlasku, vidimo prestrojavanje aktera u Evropi i oko nje.

“Rusija je u ovoj situaciji, novoj koja je nastala posle aneksije Krima, svakako u nepovoljnoj situaciji. Ona traži dobre odnose sa EU, između su SAD, ako su pogoršani odnosi sa Ankarom… Ali i Rusiji je potrebna Turska, pre svega ekonomski”, ističe Varga.

Turski državni vrh, pošto je izgubio skladne odnose s Evropom, Izraelom, Rusijom, pa čak i sa Sjedinjenim Državama, bio je prinuđen da se miri – pre svega zbog ekonomije.

“Svakako se tome raduju pre svega kompanije i iz Rusije i iz Turske. Na drugom mestu sama turska politička elita na čelu sa Erdoganom, a na trećem mestu i sam Putin. Ko žali? – Pa pre svega SAD, koje su imale odličnu poziciju sa Turskom u sukobu, odnosno koja ne sarađuje sa Rusijom”, navodi Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Izostanak saradnje, tvrdi Janković, omogućio je Amerikancima da sarađuju s Kurdima u Siriji, što je podstaklo Tursku na mirenje i ponovno uspostavljanje normalnih odnosa s Moskvom.

 

 

 

 

19. maj 2016, Zavod za kulturu Vojvodini, Srpski PEN centar

 

Мобилност – нова реч за номадизам

 

 

Source 1: http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/konferencija-evropa-meridijani-u-pokretu_719722.html

Izvor: Tanjug

Source 2: http://www.dnevnik.rs/kultura/mobilnost-%E2%80%93-nova-rec-za-nomadizam

Autor: R. Lotina

 

BEOGRAD – Zavod za kulturu Vojvodine i Srpski PEN centar organizuju sutra i prekosutra međunarodnu konferenciju “Evropa: meridijani u pokretu” u prostorijama Zavoda za kulturu Vojvodine.

Tema ovogodišnje konferencije uzima u fokus sveopštu pokrenutost i nestabilnost savremenog sveta, jedno veliko gibanje svetskog stanovništva bilo da je reč o ličnom ili političkom izboru, bilo da je reč o dramatičnoj društvenoj ili egzistencijalnoj prinudi, navedeno je u saopštenju Srpskog PEN centra.

Danas kada se mnogobrojni pojedinci i čitavi narodi nalaze na putu, organizatori konferencije veruju da je neophodno razmatrati pitanja ko su savremeni nomadi, kuda vode i kakvi su njihovi putevi, kao i kakav je kontekst (istorijski, politički, društveni, ekonomski ili kulturni) savremenih migracija.

Učesnici međunarodne konferencije biće poznati pisci, kritičari i teoretičari iz Srbije i istočne Evrope: Radoslav Petković, Kristijan Eker, Edvin Sugarev, Mihajlo Pantić, Boris Varga, Jelena Anđelovski, Marko Pogačar, Silvia Dražić, Zdenka Valent Belić i Velimir Kostov.

Oni će tokom dvodnevnog skupa razmotriti pokrenuta pitanja i pomoći da se neka od najvažnijih iskustava savremenog evropskog čoveka sagledaju iz novog ugla.

Učesnici konferencije “Evropa: meridijani u pokretu” pokušaće da odgovore na pitanja koja se nalaze u samom središtu aktuelnih evropskih izazova: Kako se Evropa kreće ili podrhtava sama u sebi, da li savremeni oblici nomadizma sadrže u sebi kritički potencijal sagledavanja stvarnosti ili su kao zadate koreografije sastavni deo njene legitimne taksinomije.

Razmatraće i pitanja: Kako se Evropa nosi sa Drugim koji izmiče njenoj kontroli i uređenju, da li će aktuelne traume egzila, iskustvo izgubljenog doma, izopštenosti i marginalizacije, suvišnih ljudi i propuštenih života doživeti svoju književnu medijaciju unutar evropskog književnog prostora ili će ostati bezglasna trauma onih koji je upravo preživljavaju, da li sama Evropa još sanja san o Evropi ili ga je zagubila u bespuću birokratskih procedura i uspostavljanju moći i premoći, da li su aktualna žarišta književnosti i umetnosti u centru ili na periferiji, ili na putu između njih.

Tekstovi učesnika konferencije biće objavljeni u posebnom izdanju.

Serija godišnjih razgovora koji iz različitih perspektiva i disciplina tematizuju Evropu u ovom naročitom, ako ne i prekretničkom trenutku evropske (i svetske) istorije, započela je u organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine i Srpskog PEN centra 2014. godine.

Posle više od dve decenije evropskog entuzijazma, tokom kojih je slika Evrope i njene sadašnjosti i budućnosti bila ispunjena izvesnošću i uverenjem u političku stabilnost, društveni razvoj i ekonomsko blagostanje, taj je entuzijazam ne samo počeo da bledi nego je i viđenje Evrope, kao malo kada u njenoj novijoj istoriji, obeleženo iskustvom strepnje, sumnje i straha od nejasne budućnosti, stoji u saopštenju PEN centra.

Do sada su u organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine i Srpskog PEN centra održane dve međunarodne godišnje konferencije koje su u svom središtu imale aktuelne evropske teme: “Evropa: stalne i nestalne granice” (2014) i “Evropa: neispričana priča” (2015).

 

Мобилност – нова реч за номадизам

 

Живимо у времену у ком писце мало ко шта пита, а и писци су се помало одвикли од међусобних разговора о важним темама. Ову констатацију су, у виду добродошлице,

јуче изговорили књижевници – домаћини дводневне Међународне конференције “Европа:меридијани у покрету” – директор Завода за културу Војводине Владимир Копицл и председница Српског ПЕН-а Вида Огњеновић. Уз опаску да ово није скуп који би да мења свет, већ би само да га испитује, као и претходних година, такође на  савремене европске теме (и дилеме).

Јучерашња медијаторка Силвиа Дражић објаснила је да се овогодишња тема просто наметнула, “ходала је нашим улицама и друмовима”. У саопштењу “Кореографије егзила: хировита размишљања”, она је нагласила: “Мобилност је нова европска, светска реч за номадизам. Глобализација је универзовала, припитомила и тако разводнила његов садржај. Мобилност је културна и друштвена пракса, модус вивенди савременог света. Отвореност, пријемчивост за Друго. Читав свет, наш је дом. Путовања научника, уметника, културних посленика, студената, спајају континенте. Али у мобилности исушен је критички одмак, непристајање, другачији поглед и пркос номадизма.”

– Да ми је неко пре 35 година, када сам почео да се бавим  књижевношћу, рекао да ћу после двехиљадите најмање трећину, а понекад и половину свог будног времена проводити гледајући у екран, вероватно бих му рекао да булазни, или, нешто одмереније, да има бујну машту. Данас је та  очигледност изгледа само још једна пролазна фаза у којој се, на срећу, комуницирање са текстом не укида – а књижевност је, пре свега, комуницирање са текстом – али поприма нове видове, као што се мења и сама књижевност, чини ми се, више формом него суштином – рекао је у беседи без наслова, а на тему положаја књиге и књижевности у информатичком добу, Михајло Пантић.

Борис Варга је свој есеј на тему “Европа, муслиманска”, започео цитирајући Орхана Памука: “За оне који, попут мене, живе на њеним границама и у опсесивном односу са њом, Европа је превасходно визија која стално мења идентитет и лице.” И закључуо да је интеграција муслимана и муслиманских држава у зону интереса ЕУ почела пре више од пола века, те да је тај процес незаустављив и поред неповољних међународних околности.

Кристијан Екер се у свом раду “Деколонизирати Европу” бавио питањем како Европа може да изађе из   своје дугогодишње културалне, етичке, политичке и економске кризе. Као прво, сматра Екер, Европа би требало да “деколонизује” саму себе од идеје да има (и да је имала) централно место у историји човечанства.

На Међународној конференцији “Европа: меридијани у покрету” у Новом Саду учествује десет еминентних књижевника и научника из Србије и региона. Данас говоре Радослав Петковић, Едвин Сугарев, Зденка Валент Белић, Марко Погачар и Велимир Костов.

Р. Лотина

Пас и ја у возу

У књижевном есеју “Како смо пали без испаљеног метка на стару фору новог почетка…”, Јелена Анђеловски је навела: “Прошле године, путујући ка Европи, пас и ја мора да смо заборавили да је у току светска миграција када смо за  Немачку кренули возом преко Будимпеште ка Минхену до Дизелдорфа, где смо се упутили. Пас Лили у мом власништву некако је успела да уђе у воз, али то не важи за Нигеријца на суседном шалтеру. У Пешти дуже траје расправа да  њему продају карту, него што траје моја да уђем у воз са псом.”

 

 

 

 

 

 

 

10. maj 2016, Helsinški odbor, Medija centar Vojvodine, Autonomija

 

LATINKA PEROVIC: POLITICKE ELITE SEDE NA DVE STOLICE

 

Source 1: http://mcvojvodine.org/2016/05/odrzan-okrugli-sto-srbija-u-geostrateskom-pozicioniranju-rusije/

Autorka: Kristina Molnar, Medija centar Vojvodine

Source 1: http://www.autonomija.info/latinka-perovic-politicke-elite-sede-na-dve-stolice.html

Autonomija

 

Kao deo sveobuhvatnog nastojanja da povrati ključnu ulogu na međunarodnoj sceni, Rusija je sve prisutnija na Balkanu i sve uticajnija u fragilnim zemljama regiona, naročito u Srbiji sa kojom je „tradicionalno, mentalitetski i istorijski bliska“. Imajući u vidu mnoge – deklarisane i stvarne – rusko-srpske analogije, naročito u otporu promenama, vrednostima „zapadne civilizacije“, slobodnom tržištu i konceptu ljudskih prava, i činjenicu da je uloga Rusije na Balkanu postala međunarodna tema o kojoj se dosta raspravlja, Helsinški odbor je pripremio publikaciju pod nazivom „Potka srpskog identiteta“ za koju se nada da može poslužiti kao predložak i za dalju debatu o ovom važnom pitanju.

Na okruglom stolu, održanom 10. maja 2016. u Medija centru Vojvodine govorili su:
– Latinka Perović, istoričarka
– Milivoj Bešlin, istoričar
– Srđan Barišić, sociolog
– Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Rusiji
– Dimitrije Boarov, ekonomski novinar
– Boris Varga, novinar i politikolog
Okrugli sto i publikacija deo su projekta „Srpski identitet u 21. veku“ koji se realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

 

AUTONOMIJA: “Srbija stalno sedi na te dve stolice EU i Rusija”

Istoričarka Latinka Perović ocenila je danas da Srbi ne poznaju Rusiju, odnosno da tu državu razumevaju samo folklorno, te da političke elite pokušavaju da “sede na dve stolice”.

“Rusija je za Srbiju kao fatamorgana. Mi hoćemo u EU, ali pokušavamo da održimo balans čiji je nosilac bila Jugoslavija, ali koji Srbija danas ne može da preuzme”, rekla je Perović na okgruglom stolu “Srbija u geostrateškom pozicioniranju Rusije” u Novom Sadu.

Prema njenim rečima, Srbiju i Rusiju vezuje ideja “velike države”, za čije očuvanje se koriste i nasilni načini.

Dodala je da da srpsko-ruske odnose treba gledati kroz naučni pristup, racionalno i kroz različite dimenzije.

Bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak kazala je da je Srbija uvek imala “problem sa identifikacijom”, a da je Rusija znala da iskoristi tu rastrzanost.

“Srbija stalno sedi na te dve stolice EU i Rusija, i mislimo da smo jako važni u tom sedenju, ali ustvari gubimo sebe. Rusija je ocenila da je mekan teren”, kazala je ona.

Kako je objasnila, Srbija je danas “konglomerat političkih partija”, koje od uskih šibicarskih interesa ne vide celokupnu državu, a kao veliki problem u funkcionisanju države navela je i da Srbija nikada do kraja nije sprovela reforme, a “svoje reformatore je ili ubijala ili su se oni sami povlačili”.

“Kao i Rusiji, i nama je stalno odgovarao jedan ‘gazda’, ma kako se on zvao. Ta nespremnost da se iskorači u novo je suština i srpskog i ruskog identiteta”, dodala je Kurjak.

Prema njenim rečima, Rusija je, sa druge strane, brzo naučila da koristi NVO sektor, koji finansira sama država i ruska crkva. Bivša ambasadorka Srbije u Rusiji je ocenila i da zbog svega toga ne čudi jačanje uticaja Rusije na Balkanu u prethodnih pet do deset godina.

Ekonomski novinar Dimitrije Boarov ocenio je da je mišljenje da se treba okrenuti ruskom tržištu proizašlo iz “porasta proruskih idelogija i reklamerstva Rusije kao alternative u domaćoj politici”.

“Javlja se sve više reklamera takvog koncepta, a činjenice govore nešto sasvim drugo. Prošle godine izvoz Srbije u Rusiju iznosio je 726 miliona dolara, a 1990. godine je on iznosio milijardu i 197 miliona dolara. I taj nivo iz 1990. godine nikada za sve ovo vreme nismo dosegli”, naveo je Boarov.

Dodao je da tako veliko tržište ne treba potcenjivati, ali da Srbija mora znati da je Rusija “u proseku zemlja siromašnih potrošača”.

Okrugli sto “Srbija u geotrateškom pozicioniranju Rusije” organizovao je Helsinški odbor za ljudska prava, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, a govorili su i istoričar Milivoj Bešlin, sociolog religije Srđan Barišić, novinar i politikolog Boris Varga.

 

 

 

 

 

5.ua, 25.04.2016

 

БЕЛГРАД ДАЛІ БАЛАНСУВАТИМЕ МІЖ ЄС І РОСІЄЮ – ЖУРНАЛІСТ

 

Source 1: https://www.5.ua/svit/belhrad-dali-balansuvatyme-mizh-yes-i-rosiieiu-zhurnalist-112520.html

Source 2: http://www.5.ua/svit/u-serbii-velykym-tyrazhem-vykhodyt-proputinska-presa-112527.html

Source 3: https://www.5.ua/svit/u-suspilnomu-klimati-serbii-posylylosia-rusofilstvo-zhurnalist-112522.html

 

Вибори в Сербії не принесли суттєвих змін – при владі залишається проєвропейська партія

Парламентські вибори в Сербії показали, що країна надалі продовжуватиме звичний політичний курс. Про це в ефірі “5 каналу” сьогодні, 25 квітня, телефоном повідомив журналіст Борис Варга.

“Напевне, у майбутньому не треба нічого очікувати, що буде змінюватися, все залишиться по-старому, отож Белград далі балансуватиме між Брюсселем, тобто Європейським Союзом, і Росією – в тому європейському розколі, який зараз існує після української кризи. І фактично буде декларувати плани на майбутнє інтегруватися до ЄС”, – зазначив журналіст під час марафону “Україна понад усе”.

Як повідомляв 5.ua, за результатами перших підрахунків, на виборах у Сербії перемогла прозахідна Прогресивна партія, очолювана прем’єр-міністром Александаром Вучичем.

 

У СЕРБІЇ ВЕЛИКИМ НАКЛАДОМ ВИХОДИТЬ ПРОПУТІНСЬКА ПРЕСА – ЖУРНАЛІСТ

Провідні медіа країни є поміркованими, однак масова преса – проросійська

Журналіст Борис Варга розповів, що в Сербії проросійські ЗМІ мають великий наклад. Про це він повідомив в ефірі “5 каналу” телефоном сьогодні, 25 квітня.

“Провідні мас-медіа в Сербії, вони все ж таки помірковані, не є такими проросійськими. Є дуже багато інтернаціональних мас-медіа. Але таблоїди і дуже накладна преса, яка має великий тираж, дійсно є пропутінською”, – пояснив він.

Також журналіст додав, що українська криза сильно вплинула як на європейський суспільний клімат, так і на сербський зокрема.

Як повідомляв 5.ua, за результатами перших підрахунків, на виборах у Сербії перемогла прозахідна Прогресивна партія, очолювана прем’єр-міністром Александаром Вучичем.

 

У СУСПІЛЬНОМУ КЛІМАТІ СЕРБІЇ ПОСИЛИЛОСЯ РУСОФІЛЬСТВО – ЖУРНАЛІСТ

До парламенту країни можуть пройти дві проросійські партії

Парламентські вибори в Сербії показали, що за останні два роки суспільний клімат країни сильно змінився. Про це в ефірі “5 каналу” сьогодні, 25 квітня, телефоном повідомив журналіст Борис Варга.

“Те, що можна побачити, це є таке русофільство дуже сильно присутнє в націоналістичних партіях і таке є антиєвропейство. Якщо ми два роки тому не мали жодної антиєвропейської партії в парламенті, тобто жодна партія не хотіла, щоб Сербія перервала цей євроінтеграційний курс, то зараз ми, фактично, маємо дві партії”, – заявив він під час марафону “Україна понад усе”.

Як повідомляв 5.ua, за результатами перших підрахунків, на виборах у Сербії перемогла прозахідна Прогресивна партія, очолювана прем’єр-міністром Александаром Вучичем.

Натепер партія набрала майже 50% голосів. Прогресивна партія виступає за зближення з Євросоюзом і подальші реформи. Друге місце – у соціалістів, за ними йде націоналістична “Радикальна партія”. Політична сила під головуванням Шешеля виступає проти зближення із ЄС і за зближення із Росією.

 

 

 

 

26. april 2016, AJB

 

KONTEKST: Rusija i Srbija – mit ili stvarnost?

 

Source: http://balkans.aljazeera.net/video/kontekst-rusija-i-srbija-mit-ili-stvarnost

 

Članstvo u Evropskoj uniji cilj je svih zemalja Zapadnog Balkana.
Upravo to približavanje Briselu, već godinama unazad, čini jednu od ključnih tema političara na Balkanu.
Istovremeno, svjedoci smo velikih promjena geostrateške i geopolitičke slike svijeta u kojoj Rusija igra jednu od ključnih uloga.
Šta su danas ruski interesi na Balkanu i u čemu se ogledaju?
Je li Srbija geostrateški centar tih interesa i koliki je realni politički utjecaj Rusije na Srbiju, prati li politiku i uspješnu ekonomsku saradnju.

Gosti Konteksta su:

 

– Boris Varga, novinar, publicista i nezavisni analitičar,

– Željko Vujadinović, historičar, i

– Vladimir Trapara, specijalista za međunarodne studije, istraživač – saradnik na Beogradskom institutu za međunarodnu politiku i privredu.

 

Voditeljica: Anne Marie Ćurčić.

 

27. januar 2016, RTS

 

Путину, из Лондона, с љубављу

 

Source (Video): http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/2189337/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83%2C+%D0%B8%D0%B7+%D0%9B%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%2C+%D1%81+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83+.html

 

Откуд одједном серија најтежих оптужби против руског председника? Говори ли то о његовој снази или рањивости?

Министарство финансија Сједињених Америчких Држава оптужило је јуче руског председника Владимира Путина да му је Роман Абрамович поклонио јахту вредну 50 милиона евра. То је први пут да званични Вашингтон оптужује руског председника за корупцију и то свега неколико дана након извештаја државне комисије Велике Британије, који Путина доводи у везу са тровањем руског шпијуна Литвињенка.

Откуд одједном серија оваквих оптужби против руског председника, да ли се ово дешава јер је Владимир Путин јачи него икад. Или је Запад осетио његову рањивост? Имају ли ови напади везе са руским акцијама у Сирији и Украјини и тренутном снагом Русије? И има ли у оваквим извештајима истине?

Каква је тренутна политичка снага Владимира Путина; шта ће да буде последица ових оптужби и зашто је Путин толико популаран у Србији?

Љубинка Милинчић, главна уредника Спутњика за Србију

Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникације, некада дописник неколико америчких медија из Београда

Борис Варга, новинар и публициста, аутор књиге: “Путин и баршунаста герила”

Аутор емисије: Горислав Папић

 

AJB, 08.04.2016

 

Mapa: Rusija koristi konflikte za sirenje moci na Kavkazu i Balkanu

 

Source: http://balkans.aljazeera.net/vijesti/mapa-rusija-koristi-konflikte-za-sirenje-moci-na-kavkazu-i-balkanu

 

Piše: Mladen Obrenović

 

Zamrznuti konflikti’ služe Rusiji da koči širenje utjecaja EU-a na Balkanu te da ograničava ulogu Turske na Kavkazu.

Nakon što je snažno planuo, ali se i ubrzo ugasio ostavljajući za sobom desetke mrtvih, ratni požar u Nagorno-Karabahu – regiji koja je desetljećima predmet spora Azerbajdžana i Armenije – još jednom je aktualizirana priča o kriznim žarištima na području bivšeg SSSR-a. Od Pridnjestrovlja na istoku do Kurila na zapadu, te od Arktika na sjeveru do područja Kavkaza i Krima na jugu desetak je spornih točaka na kojima može početi sukob.

Već pred raspad Sovjetskog saveza počeli su sukobi, a jedno po jedno područje proglašavalo je neovisnost od matične države – počevši od Pridnjestrovlja u Moldaviji i Nagorno-Karabaha u Azerbajdžanu, preko Južne Osetije i Abhazije u Gruziji do Krima te samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike. Ukrajinski sukob još traje i nema izgleda da će se stvari još dugo smiriti, dok su druga sporna područja u statusu quo.

Situaciju na svim drugim područjima analitičar Boris Varga naziva „stanjem zamrznutih konflikata“ te objašnjava kako je „uz pomoć njih Rusija nakon raspada SSSR-a ‘iscrtala’ granice svojih interesa“.

„Prvo je Ruska Federacija uz pomoć spomenutih ‘zamrznutih konflikata’ čuvala svoj uticaj od, kako su u Moskvi govorili, NATO-a. U poslednje vreme, ‘zamrznuti konflikti’ sve više Rusiji služe da proširi svoj uticaj na regione kao što je Balkan ili Kavkaz. Poslednjih godina to je već neka vrsta ekspanzionističke politike, recimo preko Srbije i Kosova, te raznih rezolucija (blokiranje nezavisnosti Kosova ili blokiranje rezolucije o Srebrenici) na Zapadni Balkan. Istovremeno, preko Pridnjestrovlja i Moldavije izlaze na Istočni Balkan“, smatra Varga.

Po njemu, Rusija time pokušava zaustaviti širenje utjecaja EU na Zapadni Balkan i tzv. istočno partnerstvo EU, koje čine Ukrajina i Moldavija. „Sa druge strane, preko Nagorno-Karabaha i Jermenije stvoren je takozvani ‘kavkaski klin’ koji je pogodan da ograniči uticaj Turske na Kavkazu, te da se Moskva na duže vreme pozicionira i u tom delu kaspijskog basena“, dodaje.

‘Zamrznuti konfilkti’

„Istovremeno, svi ti ‘zamrznuti konflikti’ obrazuju neku vrstu tampon-zone između Rusije i uticajnih država ili saveza kao što je EU na zapadnim granicama, Turska na Kavkazu ili potencijalni konflikti u Centralnoj Aziji, kao što je Ferganska dolina“, ukazuje Varga.

Po njemu, „praksa je pokazala da stvaranje takvih ‘zamrznutih konflikta’ u Moldaviji, Ukrajini, Gruziji i Azerbejdžanu predstavlja veliku bezbednosnu prednost, a samim tim i korist“.

„Svedoci smo već sad vidljive faze oblikovanja multilateralnog sveta, bez međusobnog poverenja među državama i bez autoriteta Ujedinjenih nacija, te se može očekivati samo dalje tinjanje takvih i sličnih konflikata“, dodaje.

Umirovljeni diplomat i bivši veleposlanik BiH u Moskvi, Ibrahim Đikić smatra da su „sva žarišta trenutno ugašena, iako se nikad ne zna jer se uvijek može naći neko kome padne na pamet da ganja pravdu ili nepravdu“. U tom smislu, podsjeća i kako je „Rusija s jedne strane zabavljena Sirijom, a sa druge Ukrajinom i ne izgleda kao da bi otvarala još neko žarište“.

„I na sjeveru, konkretno u baltičkim državama, imate prisustvo NATO-a, pa ne vjerujem da bi Rusija bila raspoložena ulaziti u direktan sukob s njima, a ni NATO-u nije do toga. Tamo je Estonija najspornija s obzirom na brojnu rusku manjinu i Putinovu politiku zaštite Rusa u drugim državama, a ta zaštita skupo košta“, konstatira Đikić.

Kavkaski klin

Objašnjavajući situaciju u Nagorno-Karabahu, gdje sukob plane skoro svake godine, Đikić podsjeća kako „sve to traje skoro 30 godina“ te ukazuje na raspored snaga na tom području. Navodi kako Armenija, čiji sunarodnjaci čine većinsko stanovništvo Nagorno-Karabaha, ima podršku Rusije, dok Azerbajdžan podržava Turska, no ne i susjedni Iran.

„Iako u Iranu živi najmanje 20 posto Azerbejdžanaca, ta se država pribojava daljnjeg jačanja Azerbejdžana koji bi mogao da ima pijemontsku ulogu ujedinjavanja Azerbejdžanaca što bi Iran koštalo jednog dijela teritorije“, napominje Đikić.

Problem složenih država, kakve su bile bivša Jugoslavija ili SSSR, a potom i njihove nasljednice, jeste i šarolikost stanovništva, odnosno izmiješanost različitih nacionalnih skupina na određenom prostoru. U tom smislu, Đikić konstatira kako je sve to u svim bivšim sovjetskim republikama „zatečeno stanje“ te da, osim nasilnog preseljavanja krimskih Tatara i Nijemaca u Kazahstan, nije bilo drugih premještanja stanovništva.

„Posebno je komplikovan Kavkaz. Kao primjer ću navesti Dagestan u kojem ima stotinu nacionalnosti. Praktično svaka navala na Evropu – od Huna naovamo – ostavila je po jedno selo na tom području“, podsjeća Đikić.

Na pitanje tko je „glavni remetilački faktor“, ako se tako može promatrati i procjenjivati, na područjima mogućih žarišta analitičar Varga odgovara da to „zavisi s koje strane se gleda na taj problem“.

I bitka za Arktik se zahuktava

Upitan može li se na trusnim područjima bivšeg SSSR-a u skorije vrijeme očekivati uspostava trajnijeg mira, Marko Ćustić, glavni urednik časopisa Defender, odgovara negativno. Očekuje „niz sukoba niskog intenziteta“ na obodu Ruske Federacije, ali i upozorava na „regionalno nadmetanje za prevlast Turske i Rusije“. Podsjeća ni da ukrajinska kriza „nije niti izdaleka gotova“.

„Osobito će biti opasna utrka za Arktik, koja se tek zahuktava. Na tom području, pod arktičkim ledom, kriju se velika rudna bogatstva, a zbog globalnog zatopljenja ledena kapa je svake godine sve manja. Tu tek predviđam intenzivnije sukobe i podsjećam da je s druge strane Sjevernog pola izravno SAD“, navodi Ćustić.

Prema njegovom mišljenju, „glavni je remetilački faktor, a bez ekskulpiranja radikalnih islamista pri tome, rusko društveno uređenje koje je opisano od strane zapadnih analitičara kao ‘putinizam’“.

„Riječ je o sustavu koji je djelomično ekonomski liberalan, ali je riječ o jakom državnom kapitalizmu, uz jaki sustav represije, korupciju i kronizam na svim nivoima društva. Takva država nije ograničena demokratskim mehanizmima u svojim globalnim i regionalnim posezanjima za teritorijima i resursima“, objašnjava Ćustić.

Ključni zajednički razlog za većinu sukoba u tom dijelu svijeta je, nastavlja,„nedovršena i nepotpuna tranzicija nakon raspada Sovjetskog Saveza“.

„Samo su baltičke države nakon raspada SSSR-a usvojile liberalnu demokraciju i tržišnu ekonomiju kao svoj smjer tranzicije. Ostale se kreću u rasponu od nominalno demokratske, ali katastrofalno korumpirane Ukrajine, do čistih diktatura poput većine srednjoazijskih zemalja nastalih raspadom SSSR-a. Tu treba tražiti ključ nestabilnosti“, zaključuje Ćustić.

 

Anterfile:

Ruski interesi

Dok analitičar Boris Varga upozorava kako će „Arktik tek doći na red“ zbog svoje geostrateške važnosti, ali i bogatih prirodnih resursa i tranzitnog položaja, diplomat Ibrahim Đikić napominje kako su nekadašnja krizna žarišta u okviru Rusije – ugašena. Prije svega tu misli na Gruziju, „gdje je prihvaćen status quo“, te Čečeniju koju „kontroliše Putinov povjerenik [Ramzan] Kadyrov“. „Pridnjestrovlje je definitivno krizno žarište. Rusi tamo drže određene pozicije i uvijek mogu da razviju krizno žarište kad im zatreba“, kaže Đikić.

 

Spor Japana i Rusije

Kurilski arhipelag, koji čini 56 vulkanskih otoka, veliki broj grebena te 39 aktivnih vulkana, koji je smješten između ruskog poluotoka Kamčatka i japanskog otoka Hokkaido, dugo godina je predmet spora Rusije i Japana. Na tom području, površine 10.355 četvornih kilometara, prema nekim procjenama živi najmanje 19.400 stanovnika. Otoke naseljavaju Rusi, Ukrajinci, Bjelorusi, Tatari i druge manje skupine. Četiri najjužnija otoka Japan smatra svojima zbog čega je u diplomatskom sporu s Rusijom.

 

Zahid.net, 8.12.2015

 

Українці в Сербії вислали до Львова півтори тонни одягу для дітей-переселенців

 

Source: https://zaxid.net/ukrayintsi_v_serbiyi_vislali_do_lvova_pivtori_toni_odyagu_dlya_diteypereselentsiv_n1375647

 

Ініціативна група українцiв-русинiв у Сербiї  передали в Україну гуманітарну допомогу для тимчасово переміщених осіб. Вантажівка із одягом прибула до Львова у п’ятницю, 4 грудня, йдеться у листі, який надійшов на адресу ZAXID.NET.

Як інформує Борис Варґа, сербсько-український журналіст та публіцист, це четвертий гуманітарний вантаж, який упродовж 2015 року прибув в Україну з Сербії.

З парохiї УГКЦ у Новому Садi, яка була центром збору допомоги, до Львова вiдправлено близько 1,5 тони гуманiтарної допомоги – одягу переважно для дiтей, жiнок та чоловiкiв. Благодійники кажуть, що допомога адресувалась дiтям, якi через вiйну залишилися без батькiв.

За словами Варґи, допомогу передали українським громадським та благодiйним органiзацiям «Допомога дiтям Героїв» (координатор – Вiкторiя Христенко) та «Крила надiї» (координатор – Наталiя Лiпська) зi Львова. Ті у свою чергу будуть здійснювати розподіл одягу між тими, хто його потребує.

Борис Варґа зазначив, що перевезення гуманітарної допомоги із Нового Саду до Львова забезпечили транспортна компанія «ГалТранс Логістик» (Юрій Чернецький, Іван Горак) за фінансової підтримки Юрка Назарука, львівського ресторатора.

«Акцiя збору гуманiтарної допомоги по войводинських греко-католицьких парохiях тирвала з квiтня до червня цього року, але люди приносили допомогу навiть до листопада. Тому, за останніми, але не остаточними перерахунками органiзаторiв, зiбрано понад п’ять тон допомоги, насамперед одягу, речей особистої гiгiєни та їжі тривалого зберігання», – каже Борис Варґа.

У попереднiх трьох турах в Україну, допомогу з Сербії було передано до Iвано-Франкiвська, Києва та до Львова.

Органiзатори допомоги – Борис і Татiана Варґа, та Мирослав Гочак, кажуть, що люди принесли допомоги у кiлька разiв більше, нiж було заплановано вислати.

Ця акцiя – єдина гуманiтарна допомога яка збирається у Сербії для України. «Гуманiтарна акцiя вiдбувалася у дуже невигiдних політичних умовах, оскiльки збиралася у мiцевостi звiдки регрутувалися сербськi добровольцi для так званих «ДНР» i «ЛНР», – зазначає Борис Варґа.

«I попри те що Сербiя визнає територiальну цiлiснiсть України, Белград не хоче вводити санкції проти Росiї, що вiд нього вимагає Брюсель, як вiд кандидата до ЄС. Сербська преса, ЗМI, а зокрема таблоїди сприяють поширеннi русофiльських та антиукраїнських настроїв у сербському суспiльствi. У Сербiї росiйський президент Володимир Путiн став почесним громадянином у понад 10 мiстах, в тому числi i у мiстi Новий Сад де центр української діаспори», – констатує Борис Варґа.

 

 

 

 

logvynenko.com, 07.10.2015.

 

Борис – серб із “Львівської хвилі”

 

Source: http://logvynenko.com/borys-serb-iz-lvivskoji-hvyli/