RTV, 11.03.2013

Dobri vecar, Vojvodino – rozhvarka o novinarstve

Source: https://www.youtube.com/watch?v=9OHm_Qj5jiY

Autor: Larisa Onodi

Gosti: Aleksandar Savanovic i Boris Varga

B92, 29.10.2015.

Kaziprst: Boris Varga

Source: https://www.b92.net/video/kaziprst.php?yyyy=2015&mm=10&dd=29&nav_id=1057099

O efektima posete srpske delegacije Moskvi u Kažiprstu govori novinar i spoljnopolitički analitičar Boris Varga. Sa njim razgovara Tatjana Aleksić

N1, 28.10.2015.

Varga: Balansiranje – kontinuirana spoljna politika Srbije

Source: http://rs.n1info.com/a104383/Vesti/varga-o-spoljnoj-politici-srbije.html

Gostujući u Dnevniku u 19, novinar Boris Varga kazao je da ne očekuje da će doći do promena u odnosima s Rusijom nakon otvaranja pregovaračkih poglavlja s EU.

On ukazuje da od 2008. godine Srbija ima kontinuiranu spoljnu politiku, a to je politika balansiranja između EU i Rusije: „To je balans ili sedenje na dve stolice, kako to već ko naziva. To u dugoročnom procesu evrointegracija Beograd očigledno vidi kao najbolje rešenje“, kaže Varga.

Na pitanje može li vojna saradnja tj. nabavka oružja dodatno da učvrsti odnose Srbije i Rusije, pod uslovom da Srbija ima novca da kupi naoružanje, Varga ocenjuje da će poseta premijera i eventualna kupovina oružja od Rusije doprineti poboljšanju odnosa s Rusijom:

„Već smo čuli da Srbija nema mnogo sredstava da nabavlja oružje od strateškog značaja što bi iritiralo zapadne partnere. U poslednjih godinu dana vidimo veću saradnju Srbije s NATO državama i zapadom. Ipak, treba sačekati do kraja posetu premijera, ali to ne bi trebalo da ugrozi odnose sa zapadom, ali će svako uticati na poboljšanj odnosa s Rusijom“, zaključuje Varga.

ZIK, 24.08.2015.

У Червонограді презентують проект «Око»

Source: https://zik.ua/news/2015/08/24/u_chervonogradi_prezentuyut_proekt_oko_618659

25 різних за стилем і жанром фотографій (30х30см) очей людей у різні моменти життя: від радісного селфі, знятого на мобільний телефон, до знаменитого «Ока ненависті», увічненого єврейським фотографом Альфредом Айсенстедтом погляду Геббельса у момент, коли він дізнався, що його знимкує єврей. До кожного фото додається текст з коментарями.

Урочисте відкриття проекту відбулося в колишньому палаці Потоцьких у Червонограді, в будівлі якого розміщений Музей історії та релігії.

«Запропонувала знайомим і знайомим знайомих надіслати фото очей в момент пережиття сильних емоцій і описати, що вони відчували у цей час, де були і за яких обставин зроблено фото, – ділиться авторка проекту Олена Ярош-Замойська. – Так і виникла ідея створити цілий проект, показати «Око» як дзеркало усіх емоцій та картин життя. До свого проекту я залучила людей з різних країн світу, різних соціальних верств та професій, серед яких: сербський письменник і журналіст Борис Варґа, італійський фотограф Антоніо Новена, автор нашумілої збірки оповідань T-Shirtологія Бенди Шолтес (українець з угорським корінням), українська співачка Соломія Чубай, іранський шеф-кухар Сайрус Надері, юрист Ян Карбовницький (росіянин), київська журналістка і літературний оглядач Інна Корнелюк, телеведуча Ольга Фреймут, білоруський дизайнер і кулінар-аматор Андрій Азаров, львівський музикант і буддійський вчитель Макс Лан, письменниця Дара Корній, мистецтвознавець і оглядач кіно Катерина Сліпченко, яка надала світлини Квентіна Тарантіно і Вуді Аллена, зроблені нею під час Каннського кінофестивалю, та багато інших відомих і невідомих, та від того не менш цікавих людей», – додала пані Олена.

Проект матиме продовження – фотоальбом «Око».

Під час виставки відбудеться благодійний збір коштів на амуніцію кіборгу Вадиму Вовку, чий вірш «Очі війни» вразив авторку проекту Олену Ярош-Замойську. Пронизлива поезія-звернення Героя до українців була опублікована на його сторінці в соцмережі минулого року і швидко розлетілася світом. Зараз боєць воює на Сході України біля Старогнатівки.

EMINS, 14.10.2015.

DOES SERBIA HAVE A CLEAR FOREIGN POLICY CONCEPT?

Source Serbian: http://www.emins.org/news/srpski/article/ima-li-srbija-jasnu-spoljnopoliticku-koncepciju

Source English: http://www.emins.org/english/news/article/does-serbia-have-a-clear-foreign-policy-concept

The Forum for International Relations of the European Movement in Serbia, Network of European Movement in Serbia and Friedrich Ebert Foundation, on October 8th 2015, have organized a public debate in Lazarevac on the topic “Serbian relations with the major foreign policy partners”. 

During the debate it was openly discussed about the current position of Serbia on the international scene, the current problems that directly or indirectly have an influence on us, about the challenges on the European path, as well as about what can we be expecting in the near future.

Speakers during this debate were Srećko Đukić, former ambassador and a member of the Forum for International Relations, Aleksandra Joksimović, director of the Center for Foreign Policy and a member of the Forum for International Relations, Boris Varga, journalist and a member of the Forum for International Relations, and a moderator was Dragan Đukanović, Assistant Director of the Institute of International Politics and Economics and a deputy of the president of The Forum for International Relations.

At the beginning of the Debate, Dragan Đukanović opened the discussion and gave a short review of the current situation on the international scene, as well as on the importance of the certain actors of foreign policy in Europe and in the world, with the special accent on the Serbian foreign policy and some of the foreign policy’s priorities.
Ambassador Đukić has pointed out on the importance of the foreign policy as an extended arm of the domestic policy, and reminded that investing in the foreign policy could also be brought back into the domestic policy. He stressed out that Serbia is missing a strategic framework, and that the absence of a clear foreign policy conception, which answers to the questions where we are going to and what do we want, does not lead us anywhere.
On the other hand, Aleksandra Joksimović gave a perception about the current situation in foreign policy with a special reference on the EU, and reminded us that the success in the process of the European integration depends on the moment in which we are, as well as on the way on how implement what we promised. She has also stressed out that the dedication towards the goals brings us to the best solutions, and that new requirements slow down the process.

In his speech, Boris Varga has mentioned the current problems in the world as well as changes on the global level. He reminded us on the economic crisis in Greece, crisis in Ukraine and, and the most accurate one, migrant and refugee crisis. He has also underlined the importance of the open questions in the region such are relations with Macedonia, Bosnia and Herzegovina and Kosovo, among which, only with Kosovo there are some solution and some visible improvement.

The meeting was continued with the questions from the audience and discussion with the participants. Public debate has gathered more than 30 representatives of the local institutions, businesses, organizations of the civil society, academy and students, as well as journalists from the local media.

Forum for International Relations, from its foundation gathers the most eminent foreign policy’s analysts as its most valuable resource. Forum meets every Wednesday, following the Chatham House Rules, and with the guest speakers discusses topics relevant for foreign policy and international relations. The Forum is focused on giving its contribution to public understanding of today’s changing world, based on realistic premises, and formulating Serbia’s policy based on such an approach.

TV B92, 07.10.2015.

OBRACUNI SA ID KRIJU RAZLICITE INTERESE

Source: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=10&dd=07&nav_category=78&nav_id=1048575

Rusija nastavlja sa napadima na ID, a danas je sa četiri razarača u Kaspijskom jezeru lansirala 26 raketa koji su uništili 11 položaja džihadista u Siriji.

U međuvremenu polemika o ruskoj akciji sve je intenzivnija.

Ko, koga i zbog čega bombarduje u Siriji ? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Iza najave obračuna sa Islamskom državom kriju se različiti interesi.

“U današnjem svetu ništa nije moguće sakriti. Turska optužuje Rusiju da ne bombarduje ID, a ni Turska ne bombarduje ID nego Kurde koje smatra svojim neprijateljima. Amerikancima se u sred optuživanja Moskve da bombarduje civilne ciljeve desi da u Avganistanu pogodi bolnicu. Više nema te crno bele podele, sve su strane podjenda u pravi, ali i u krivu”, kaže Dušan Spasojević, bivši ambasadro Srbije u Turskoj.

Retorika je naročito zaoštrena nakon sto su ruski avion ušli u vazdušni prostor Turske.

Rusija tvrdi da NATO incident koristi za propagandu protiv njih.

“Svakako da Rusija već više godina smatra NATO svojim glavnim rivalom na teritroji Evroazije. Ukrajinska kriza je pokazala da je Rusija sprema da u zoni svojih interesa uđe i direktona konflikt”, ocenjuje Boris Varga, spoljno-politički analitičar.

Kroz intervenciju u Siriji Rusija pokušava da se drugačije pozicionira u međunarodnoj sceni, ali se u ovu akciju upustila jer zoni ruskog interesa ima dosta građana islamske veroispovesti.

“Tako i da ja bivši SSSR, ta Centralna Azija je muslimanska. U intresu je Rusija da očuva te sekulrane države, makar one bile autokratske i po tom modelu ona podržava Asada”, navodu Varga.

Ruski predsednik Vladimir Putin dao je visoku ocenu rezultatima operacije ruske vojske u Siriji, navodeći da konflikti poput sirijskog treba da budu okončani političkim putem.

RTV, Ukrajinska panoroma, 04.10.2015.

O KNJIZI “EVROPA POSLE MAJDANA”

Source: https://www.youtube.com/watch?v=aiBVwviawoc&feature=share

Author: Marija Vislavski

UKRAJINSKA PANORAMA. УКРАЇНСЬКА ПАНОРАМА. Передача Українською мовою. У цій передачі представляємо книжку Бориса Варги “Європа після Майдану”, а також подивіться новий рецепт і послухайте що пропонують нові гості нашої ркбрики Українська кухня.

14. Avgust 2015

O Radio, Radio Novi Sad

Varga: Ukrajina je revolucija mladih

Source: http://oradio.rs/sr/vesti/drustvo/varga-ukrajina-je-revolucija-mladih-1926.html

Autor: Maja Ledjenac

Ukrajinska kriza i rat u sred Evrope, su događaji koji su definitivno obeležili prethodne dve godine, a njihov uticaj na zapadnu Evropu, okolne zemlje i svakako Srbiju, pokazao se kroz promenu i uspostavljanje novih odnosa sa Rusijom. 

Novinar i istraživač iz Novog Sada Boris Varga turbulentna dešavanja u Ukrajini nakon Majdanskog ustanka sabrao je u knjigu “Evropa posle Majdana”, koju je priredio i izdao SKCNS. Varga je deo svog školovanja proveo upravo u ovoj zemlji i veoma je dobar poznavalac njenih političkih i socijalnih pitanja.

U pitanju su sabrani originalni tekstovi koji su objavljivani u raznim medijima tokom trajanja Ukrajinske krize, od zime 2013. i prvog ustanka na Majdanu, pa do pobede proukrajinske opcije i početka sukoba i aneksije na istoku zemlje. U tekstovima je objašnjen i prošireni sukob koji se odnosi na Evropu, SAD i sa druge strane Rusiju, sve do potpisivanja mirovnog sporazuma u Minsku u februaru 2015.

Varga kaže da je ukrajinski ustanak bio zapravo ustanak mladih, koji su se pobunili protiv promene političkog smera vladajuće strukture u zemlji.

“Ukrajinska kriza je sukob između podeljenog ukrajinskog društva na one koji su zemlju želeli da vode ka Evropi i onih koji su bili za rusku opciju. Ceo taj ustanak u Kijevu je zapravo bio ustanak omladine. Omladina je bila ta koja je odmah prvo veče, kada su čuli da su Viktor Janukovič i njegova vlada odustali od evropskog puta, izašli na ulice. Sve je počelo jednim internet postom Mustafe Najema i zahvaljujući tome danas u Ukrajini imamo ono što bi se moglo nazvati proevropskom vladom i predsednikom”, kazao je Varga.

Dešavanja u Ukrajini samo su se naizgled smirila posle potpisivanja mirovnog sporazuma u Minsku, a prema Varginom mišljenju sada se tamo vodi tihi ekonomski rat. Iako ratnih dejstava nema, sukobi su konstantno na ivici eskalacije. On upozorava da taj mirni sporazum ne funkcioniše u potpunosti.

“Nastavio se jedan veoma bizaran carinski i ekonomski rat, gde se poslednjih dana uništavala roba uvezena u Rusiju sa Zapada. U pitanju je zaista jedan intenzivan sukob, iako mi toga možda nismo svesni, jer nakon prestanka oružanih dejstava sve manje vesti dolazi u Srbiju”, kazao je Varga.

Knjiga “Evropa posle Majdana” baca svetlo i na Srbiju u sred ovog novog evropskog rata, na njen položaj i odnos prema zbivanjima, kao i ulogu mladih u našoj zemlji, a postavlja i pitanje da li bi oni bili dovoljno jaki i motivisani da se suprotstave politici koja bi ih udaljila od Evrope, ukoliko bi se tako nešto desilo i ukoliko bi smatrali da je to protiv njihovog interesa.

Kako je objasnio, od kako je u Srbiji Srpska napredna stranka (SNS) promenila svoju politiku i postala saglasna sa evropskim putem zemlje, kod nas ni ne postoje jake političke sile koje bi se protivle evropskim integracijama.

“No, mladi u Srbiji još nisu spremni na pobunu i politički aktivizam. Međutim, moj zaključak je da bi verovatno, ukoliko bi bio ugrožen evropski put, i kod nas upravo mladi prvi reagovali”, kazao nam je Varga.

On je dodao da moramo biti svesni koliko smo mi deo te priče, jer isto kao i Ukrajina, Srbija još nije integrisana u Evropsku uniju, niti imamo mogućnosti da se integrišemo u “neku rusku konstrukciju”.

“Mi se ipak nalazimo u jednoj nestabilnoj zoni. Ne želim da kažem da je Rusija u ovom slučaju loša ili dobra opcija, ali ono što je po mom mišljenju mnogo važnije je da na nju prestanemo da gledamo preko tenkova, političkih sila koje njom vladaju i preko njene želje za dokazivanjem, već preko sjajnih savremenih pisaca, muzike i umetnika, koji zadivljuju ceo svet. Mislim da je to prizma kroz koju treba da počnemo da posmatramo Rusiju”, dodao je Varga.

TV N1, 09.07.2015.

DA LI RUSKO “NE” U SB IMA SVOJU CENU ZA SRBIJU?

Source: http://rs.n1info.com/a75789/Vesti/Ruski-veto-podrska-Srbiji.html

Author: Maja Nikolic

Rusija je u Savetu bezbednosti UN stavila veto na rezoluciju o Srebrenici kojom je zločin iz 1995. nazvan genocidom. Dok rusko “ne” i Srbija i Republika Srpska vide kao podršku i dokaz iskrenog prijateljstva dva naroda, pojedini analitičari smatraju da je, u napetoj atmosferi između Istoka i Zapada, pitanje veta zapravo geopolitičko.

Podignuta ruka Vitalija Čurkinaoborila je rezoluciju o Srebrenici. Za predsednika Tomislava Nikolića ovo jedokaz da je Rusija Srbiji iskren i pravi prijatelj, a u svemu predsednik Nikolić vidi i sopstvene zasluge. On je naime, u vreme pripreme britanske rezolucije o Srebrenici, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu poslao pismo u kome kaže:

“Ako ovom rezolucijom samo jedan, srpski narod bude osuđen za, ni manje ni više, jedini genocid svetskih razmera, napori Srbije, Vlade Srbije i moji lični da živimo kao dobre komšije, biti uzaludni”.

Da li je ruski veto zaista diplomatski uspeh Srbije ili to političke sile ovako odmeravaju snage? Štiti li Rusija srpske ili sopstvene interese?

“Naravno, to je uvek pitanje i ono se postavlja uvek kada se raspravlja o zločinima poput genocida, tu su različiti aršini i ti aršini se prilagođavaju interesima država koje imaju pravo veta, jer oni su veliki igrači u svetu, imaju svoje saveznike i ti saveznici imaju razne akcije koje često mogu da se stave pod znak pitanja ili tretiraju kao masovni zločin ili genocid”, objašnjava politički analitičar Boris Varga.

Izvor: N1

Savet bezbednosti UN u proteklih 20-ak godina posvetio je više od 150 rezolucija problemima u SFRJ, a samo u tri slučaja rezolucije nisu prošle kada su stalne članice, Rusija, Kina i Sjedinjene Države uložile veto.

Na odluku Rusije da ovog puta uloži veto svakako je, kažu analitičari, uticao stav Srbije da Rusiji ne uvodi sankcije, ali tvrde, to nije presudilo. Kontrausluga se, kažu, tek očekuje. Na duge staze – Rusiji treba saveznik u EU i to bi upravo mogla biti Srbija, kada jednog dana postane član te organizacije.

Pogledajte prilog Maje Nikolić.

Izvor: N1

APV-Centar za evroatlantsko partnerstvo , 11 maj 2015.

O REZOLUCIJI SB UN 12 35

Source: http://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Vesti.aspx?id=4952&s=vesti&j=UK

У Скупштини Војводине одржана конференција “Резолуција 1325: женско лице мира и безбедности“