Gradjanski list, 2008
Autor: S. Nikić
Primamivši vrlo lako domaće čitalaštvo i ovdašnju javnost koju i samu “boli tranzicija”, dopisnik kuće BBC za Jugoistočnu evropu Boris Varga u koricama svoje druge po redu knjige “Putin i baršunasta gerila” daje široki uvid u poznavanje fakata i tekućih procesa celog regiona takozvanih postkomunističkih društava. Ovim Varga, već sada po oceni kritike, postaje zapravo pionir beležnik sveukupnog vremena nakon pada berlinskog zida, građanskih ratova iz devedesetih, pa sve do narandžastih, oktobarskih ili tzv. revolucija tulipana i crvenih ruža u naizgled dalekoj Gruziji ili Kirgistanu. Možda u tome leži činjenica što je knjiga “Putin i baršunasta gerila” kao smeo poduhvat da se raščlani razvoj zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, kao i u vezi s tim balkanski epilog Jugoslovenskih republika i njihova budućnost, brzo ušla u libar poželjnog studentskog dopunskog štiva savremene literature na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Kosovo
– Društveno-politički aspekt samo je jedan od dimenzija knjige, koja se još bavi tranzicijom ekonomije u bivšim komunističkim republikama i “energetskim ratovima”, tj. novim vidovima bezbednosti, pre svega energetske, koja sve više određuje smer međunarodnih odnosa u svetu. Čitaoci u ovoj knjizi saznaće više o energetskim sporazumima ne samo Rusije i zemalja u regionu, među ostalim i Srbije, već i o “energetskoj gladi” u celoj Evroaziji– objašnjava za naš list Boris Varga, koji već gotovo deset godina izveštava iz više od 16 zemalja Jugoistočne Evrope. Odlazeći na teren u Ukrajinu, Belorusiju, Rusiju ili, pak, Kosovo, Varga prenosi živa svedočanstva tamošnjeg faktičkog stanja i života običnog sveta, ali i političkih intriga. Kako su već sami čitaoci knjige “Putin i baršunasta gerila” primetili na internet raspravama putem Varginih primera saznajemo da naša tranzicija ima možda manje ubojito i pogubno dejstvo kada se uporedi sa recimo tranzitivnim Turkmenistanom i sličnim režimima.
– Problem tranzicije Srbije i Kosova knjiga posmatra kao zaostavštinu hladnoratovske politike u kontekstu svih separatističkih republika na prostoru bivšeg komunističkog i sovjetskog tabora, kao što je Transdnjestarska Republika u Moldaviji, Abhazija i Južna Osetija u Gruziji i Nagorno Karabah u Azerbejdžanu, kao i potencijalnih kriznih teritorija koje prete da se pretvore u novi međuetnički konflikt, kao što je Krim u Ukrajini”– priča Varga.
Rusija vs Zapad
Knjigu “Putin i baršunasta gerila” objavila je IK “Vreme”, a njeno pojavljivanje nije izbeglo mahom pozitivne komentare srpske intelektualne sredine. Latinka Perović ju je nazvala “enciklopedijom tranzicije bivših sovjetskih republika”, koja mnogo govori o savremenoj Rusiji, kao i interesima koje Ruska Federacija može da ima u regionu i na Balkanu, a koje malo poznajemo. Dragoljub Žarković iz “Vremena” smatra knjigu detaljnom analizom, poput sklapanja mozaika o preraspodeli moći i pitanju budućeg mira u svetu. Međutim, Vargin opis revolucija nije u skladu sa preovlađujućim mišljenjem naše sredine, ali i političkih vrhuški u sredinama protiv kojih su se baršunasti prevrati i desili, da su narandžaste i slične revolucije nametnute od svetskih moćnika sa Zapada. Varga, međutim, ne poriče da one jesu širenje zapadnog modela demokratija, ali nenasilnim putem.
Knjigu je bilo teško pisati zbog kratke vremenske distance od opisanih događaja, od koji su mnogi još u razvojnom procesu. Ali, knjiga se stoga na jedan pooštreni metodološki način bavi topljenjem jednopolranosti u svetu, koja je nastala nakon pada Berlinskog zida, nastajanju više centara moći u Evroaziji, ambicijama Sjedinjenih Američkih Država u tom regionu i teškoćama s kojima se sreće Evropska unija pri formiranju svoje spoljnje politike i problemima širenja NATO-a na Istok – zaključuje Boris Varga, koji je svojom knjigom otvorio poglavlje sagledavanja istorije tzv. istočnog bloka, ali u jeku njenog raspleta u kom i Srbija igra važnu ulogu.
Simbol
Knjiga “Putin i baršunasta gerila” takođe se bavi novim političko-ekonomskim organizacijama kojima je prioritet pitanje svaremene bezbednosti, kao što je Šangajska organizacija za saradnju (koju smatraju evroazijskim NATO-om), predvođena Kinom i Rusijom. Zatim, GUAM, akronim za Gruziju, Ukrajinu, Azerbejdžan i Moldaviju, prozapadnu organizaciju koja se bavi pitanjima obezbeđivanja novih energetskih koridora od Baltičkog i Crnog do Kaspijskog mora, s ciljem da se oslabi ruski monopol na energente. Dat je detaljan uvid u tzv. baršunastih» revolucije od 2000. do 2005. godine od Jugoistočne Evrope do Centralne Azije i zaustavljanje tog društveno-političkog talasa od strane Rusije i njenih političkih saveznika: Uzbekistana, Kazahstana i naravno Belorusije. Naslov knjige je svojevrsna politička metafora, naime “Putin” kao simbol za pojavu nove autoritarne demokratije istočno-evroazijskog tipa, a “baršunasta gerila” kao simbol kontinuiteta baršunastih revolucija s’ kraja osamdesetih godina– ističe Varga.
Share this post
Tweet