VREME: Uvo na divanu

Boris Varga, VREME, No.520, 20. decembar 2000, str. 53.

Source: http://www.vreme.com/arhiva_html/520/27.html

 

Da li je predsednik Kučma odgovoran za misteriozni nestanak nezavisnog novinara Georgija Gongadzea

Ukrajinski votergejt

“Kučma gejtom” u Ukrajini nazivaju slučaj nestanka mladog novinara (gruzinskog porekla) Georgija Gongadzea, urednika internet novina “Ukrajinska pravda”, po poznatom američkom uzoru Votergejtu. S obzirom na to da je Georgij Gongadze nestao bez traga još pre nekoliko meseci, slučaj mističnog sklanjanja ambicioznog novinara u Ukrajini i celoj istočnoj Evropi ne bi imao toliki odjek (s obzirom na čestu praksu iščezavanja ambicioznih i prkosnih pojedinaca u zemljama bivšeg SSSR-a) da pre dve nedelje u kijevskom Vrhovnom savetu nije senzacionalno nastupio najjači opozicionar predsednika Ukrajine lider socijalista Oleksandr Moroz sa audio snimcima koji ukazuju da su u “slučaj Gongadze” prvenstveno umešani predsednik Ukrajine Leonid Kučma i njegovi najbliži saradnici.

 

Ukrajinski mediji pišu da za deset godina od sticanja nezavisnosti ukrajinska država nije još imala tako veliki politički skandal, a neki mediji poistovećuju slučaj Gongadze sa američkom prisluškivačkom aferom Votergejt. Snimci razgovora koje je nedavno za vreme zasedanja Vrhovnog saveta predstavio lider socijalista Moroz ukazuju na dokaz da su u otmicu Georgija Gongadzea (neki mediji tvrde da se najverovatnije radi o mogućem ubistvu) umešani predsednik Leonid Kučma, šef njegove administracije Vladimir Litvin, dok je naređenje za to dao ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Jurij Kravčenko. Sadržina trake su telefonski razgovori predsednika Kučme i njegovih saradnika koji ukazuju na to da im je Gongadze svojim isterivanjem pravde pravio probleme. Dodatno iznenađenje čak i za obične ljude jeste način na koji se sagovornici izražavaju: upotreba najtežih psovki i nagoveštavaj prekomerno surovih metoda koje će upotrebiti protiv Gongadzea ako i dalje bude izveštavao na štetu predsednika i njegovog najužeg kruga. Iste večeri posle saslušavanja audio materijala, na konferenciji za štampu, iz službe državne bezbednosti Ukrajine data je izjava da ova služba nije davala nikakva naređenja za prisluškivanje predsedničkog kabineta.

 

KO JE SNIMAO

Razlog uklanjanja Gongadzea još nije sasvim jasan ali, u osnovi, internet sajt “Ukrajinska pravda” poznat je kao medij koji prilično hrabro izveštava o greškama u politici sadašnjeg predsednika Ukrajine i mahinacijama ukrajinskih ekonomskih magnata bliskih predsedniku. Prema izjavi Oleksandra Moroza, prisluškivanje i snimak razgovora između članova najužeg državnog rukovodstva obavio je mladi oficir službe državne bezbednosti zadužen za lično obezbeđenje predsednika Mikola Meljničenko, rođen 1966. Sudeći po njegovoj izjavi koja se prošle nedelje pojavila u javnosti (iako se on nalazi u inostranstvu iz razloga lične bezbednosti), Meljničenko je snimao razgovore u kabinetu predsednika na sopstvenu ruku i nije izvršavao ničije naredbe. Koristio je najjednostavniji način (čak banalan) da dođe do dokaza o delatnosti državnog vrha: neku vrstu digitalnog uređaja koji je bio postavljen pored divana, u kutku predsedničke rezidencije. On je izjavio da je zakletvu položio da čuva interese Ukrajine a ne osobne interese pojedinaca, pa čak ni ako je reč o samom predsedniku. “Ovo što ste čuli samo je deo snimljenog materijala. Bio sam svedok”, kaže Meljničenko, “da je predsednik Kučma kriv ne samo za otmicu novinara Georgija Gongadzea nego i drugih pojedinaca koji su mu smetali u karijeri i, ako je potrebno, na sudu mogu da priložim ostale materijale. Razlog zbog koga sam napravio snimke razgovora jeste moje ubeđenje da Leonid Kučma radi protiv Ukrajine, a ja sam samo izvršavao svoju dužnost. To je bio jedini razlog da snimim razgovore i predam ih nekom ko se takvoj politici može suprotstaviti. Moj izbor je bio Kučmin najjači protivkandidat – Oleksandr Moroz.”

 

Leonid Kučma je u poslednje dve godine stvorio priličan broj protivnika, posebno posle ulaska u drugi predsednički četvorogodišnji mandat nakon prošlogodišnjih predsedničkih izbora. Svoje konkurente Kučma je udaljavao iz kijevske političke arene na drugačiji način nego što je to, na primer, činio bivši režim u Beogradu. Postsovjetski lideri ostvaruju to mnogo tiše i diplomatski lukavije, sledeći tradiciju hladnog rata. Pored pomenutog lidera Socijalista Moroza, Kučma u svom okruženju ima još jednog konkurenta koji je čak i jači od Oleksandra Moroza – sadašnjeg premijera Viktora Juščenka, koji je stupivši na dužnost početkom ove godine u timu okupio uticajne političare i naftne magnate (kao što je ministarka energetike Julija Timošenko), čiji se interesi u poslednje vreme sukobljavaju sa interesima Kučminog plana.

 

MISTERIJA JOŠ TRAJE

Dok se ne potvrdi autentičnost snimljenog materijala, koji ispituju i ukrajinski i međunarodni stručnjaci, smatra se da su šanse da je dokazni materijal autentičan 50:50. Problem “ukrajinskog votergejta” prilično je konkretan: ako je za slučaj Gongadze odgovoran predsednik, to upućuje na impičment Leonida Kučme; ili pak na njegov uspon, ako se pokaže suprotno. U tom slučaju, Oleksandru Morozu sledi kazna za tešku klevetu i kraj političke karijere u usponu. Ali ako se ispostavi da su dokazi tačni, onda će na sledećim predsedničkim izborima Moroz biti najjači kandidat. Postavlja se i nekoliko pitanja: da li savremena Ukrajina posle sticanja nezavisnosti ide ka, uslovno rečeno, demokratskoj diktaturi, kojoj se kao glavna alternativa nude socijalisti, ili je to unutrašnja borba između protivničkih klanova privatnih magnata (pre svega naftne industrije), takozvanih novokomponovanih Ukrajinaca, za preuzimanje kijevskog trona. Neki analitičari čak ne isključuju ni umešanost stranih obaveštajnih službi (ruske ili američke), koji su uz pomoć ukrajinskih obaveštajaca rešili da se pozabave novom preraspodelom vlasti i kapitala u drugoj po veličini zemlji u Evropi. Povod za takvo razmišljanje daje činjenica da ako služba državne bezbednosti Ukrajine nije dala saglasnost (ta opcija je najmanje verovatna, s obzirom na umešanost ministra unutrašnjih poslova Ukrajine), onda je to uradio neko jači. Ne isključuje se ni mogućnost da će sticaj okolnosti održati pažnju javnosti u slučaju Gongadzea, koji je bio počeo da pada u zaborav.

 

 

Share this post